Porodica Glišić uspeva da se uspešno voćarstvom bavi i u „suvom“ delu Šumadije, ali za to treba imati i sopstveni recept.
U srcu Šumadije, u selima oko Topole, tradicija je da se ljudi uz grožđe i vino, bave i uzgojem voća. Tu strast za zdravom hranom deli i porodica Aleksandra Glišića iz sela Šume. I to duže od 300 godina.
– Imamo podatke za naše pretke, ko su bili imenom i zanimanjem, od drugog naseljavanja sela kada ga je naselio oborknez Mirko, naš direktan predak, tamo neke 1690. godine – ne bez ponosa kaže za AgroTV domaćin i uspešan voćar, Aleksandar Glišić.
Tada su se Glišići uglavnom bavili vinogradarstvom, proizvodnjom hmelja, svinjarstvom, a tek nešto malo voćem. Danas su svoje voćno carstvo pružili na više od 20 hektara voćnjaka, u kojima ima dvadesetak vrsta voćaka.
Među njima, kao kraljica voća, najzastupljenija je jabuka, na sedam hektara. Odabrali su nove klonove crvenog delišesa i jonagolda, jer za nekada široko popularni ajdared (zapravo ajdaho red), smatraju da je tržišno prevaziđena sorta.
– I dalje se uzgaja mnogo po Srbiji ali to je „potrošena“ sorta za svetsko tržište. Imamo je i mi ali malo, za domaće potrebe, u svetu se traže druge, klupske sorte. Naše jabuke sada manje zbog toga prolaze i u Rusiji, koja je postala veliki proizvođač i od našeg izvoznog tržišta sada nam je postala konkurent za treća. Tako sada moramo da otvorimo nova, Bliski istok pre svega – objašnjava Aleksandar Glišić.
Iako ne mogu da se pohvale da imaju, kako kažu „baš moderne“ zasade, Glišići primenjuju savremenu agrotehniku u meri u kojoj je to moguće. Ali imaju i neke svoje principe i recepte.
– Da bi imali najsavremenije zasade morali bismo da imamo sisteme za navodnjavanje, a to je u ovom bezvodnom kraju nemoguće. Možemo ovde bušiti bunare, ali to nije dovoljna količina. Međutim, sa „jačom“ podlogom dobijamo da i u drugoj ruci branja imamo 70 odsto jabuke prve klase. Ali, protivgradne mreže imamo na delu zasada, to smo nešto izveli u svojoj režiji. Ono što je pod vedrim nebom, naravno, osiguravamo – napominje Glišić.
Glišići imaju neobičan sistem da u rezidbu idu odmah po branju, a ne tek kada opadne dve trećine lista, kako inače savetuju agrarni stručnjaci.
Sa ovakvim održavanjem i pažnjom Glišići dobijaju u proseku 15 kilograma jabuke po stablu na svom četvorogodišnjem zasadu, koji do punog roda ima još tri godine.
Deo roda stavljaju u svoju hladnjaču, kapaciteta 80 tona, bez koje ne bi mogli da zamisle svoj rad u poslednje dve decenije, koliko je imaju. Ali, kako im je rod mnogo veći nego što su kapaciteti ove komore, već je u izgradnji nova od 300 tona.
Glišići dobro živeo od jabuke, ali prihodi, kao i obično u voćarstvu, zavise od sezone. Glavno tržište im je Beograd, u čije male markete plasiraju 95 odsto svoje robe.
Ove godine rod jabuke je značajno manji zbog suše, čak 40 odsto, pa su Glišiću najbolje prošli sa šljivom, i to sušenom.
– Da smo je dali svežu, bili bi tu u minusu, srećom mi je sami sušimo u sušari od tri tone koju smo napravili ove godine. Isplatiće nam se brzo investicija od 15.000 evra, a kada dobijemo i serfitikate i HASSP, više je nećemo prodavati drugima, kao rinfuznu – kaže Aleksandar.
Ali na tom poluproizvodu se ne staje. Počeli su i da prerađuju voće u gotove proizvode.
Aleksandar Glišić ističe da se više ni na selu ne može baviti savremenom poljoprivrednom neko ko nema obrazovanja.
– Svi konkursi, sve subvencije države, registri… sve to je danas onlajn i onaj ko vodi jedno prosečno seosko gazdinstvo s tim mora da bude i upoznat i da time barata – napominje Aleksandar, kome u tome pomaže supruga, ekonomista po struci.
Da današnja proizvodnja sa onom od pre dvadeset ili pedeset godina nema mnogo veze potvrđuje i starija generacija Glišića, otac Mića.
– Stvari su se promenile za više od 100 odsto. I sama proizvodnja se promenila. Ranije ti kao seljak nisi morao da razmišljaš mnogo, znalo se šta ti je činiti – odeš kupiš naftu, seme iz zadruge, i poseješ. Danas se sve radi drugačije – zaključuje za AgroTV ovaj iskusni poljoprivrednik.
Kao najveći problem u sadašnjoj proizvodnji Aleksandar Glišić navodi nedostatak radnika.
– Ne može ni baš svako da bere jabuku. Mora da se i tu edukuju, na primer morate joj sačuvati peteljku ali i održati je neoštećenu jer svaki pritisak prsta joj oduzima kvalitet. A pritom, prosečan radnik ubere 700 do 800 kilograma za dan.
Izvor: Agro TV, 24sedam
Foto: Agro TV
