Izuzetno visoke temperature, praćene dugotrajnim nedostatkom padavina, ostavile su snažan trag na stanje useva na našem proizvodnom području. Dugotrajan toplotni i vodni stres, nizak nivo podzemnih voda, kao i ograničene mogućnosti navodnjavanja, doveli su do ubrzanog i prinudnog sazrevanja biljaka, sušenja nadzemne mase i slabljenja njihove sposobnosti da se izbore sa štetnim organizmima.
U takvim uslovima posebno je važno da proizvođači ne odlažu vađenje i berbu useva tamo gde su biljke dostigle odgovarajuću zrelost, jer produženo zadržavanje useva na parceli može povećati rizik od pojave i razvoja pojedinih štetnih organizama, kao i gubitaka u prinosu i kvalitetu.
Šećerna repa – pregledati useve sa simptomima gumoze
U usevima šećerne repe, usled nepovoljnih uslova, uočeno je intenzivnije propadanje i odbacivanje donjih listova, dok su na korenovima, u različitom stepenu, prisutni simptomi gumoze. Tokom juna i jula u usevima su registrovane cikade, vrste značajne u epidemiologiji Ca. Phytoplasma solani, što ukazuje na postojanje uslova za prenošenje fitoplazme i pojavu simptoma bolesti u usevima.
Preporuka proizvođačima je da pregledaju stanje korenova, a na parcelama na kojima je prisutna izraženija gumoza, odnosno simptomi na većem broju biljaka, razmotre ranije vađenje šećerne repe.
Cilj je da se izbegne produženo zadržavanje oštećenih i simptomatičnih korenova u zemljištu, jer takvi korenovi mogu biti podložniji naknadnoj pojavi i razvoju truleži, čime se dodatno ugrožavaju prinos i kvalitet.
Krompir – nakon propadanja cime ne odlagati vađenje
Kod krompira je dugotrajna suša dovela do prevremenog propadanja cime u značajnom broju useva. Na parcelama na kojima je cima već potpuno propala, a krtole još nisu izvađene, potrebno je posebno obratiti pažnju na krompirovog moljca.
Monitoring pomoću feromonskih klopki i dalje pokazuje kontinuiranu aktivnost ove štetočine. Krtole u zemljištu nakon propadanja cime ostaju nezaštićene, a produženo zadržavanje krompira na parcelama povećava mogućnost napada i oštećenja.
Zbog toga se proizvođačima preporučuje da ne odlažu vađenje krompira na parcelama sa propalom cimom i da nakon vađenja proizvod što pre sklone sa parcele i unesu u obezbeđena skladišta, uz sprovođenje odgovarajućih higijenskih i skladišnih mera.
Kukuruz – ne produžavati nepotrebno zadržavanje useva na parceli
U usevima kukuruza, koji su usled dugotrajnog toplotnog i vodnog stresa ušli u fazu prinudnog sazrevanja, vizuelnim pregledima uočeno je prisustvo različitih vrsta plesni, među kojima su Aspergillus, Fusarium, Penicillium i druge.
Samo prisustvo plesni ne znači da je u zrnu potvrđeno prisustvo mikotoksina, što se može utvrditi isključivo laboratorijskim analizama. Međutim, ovakvi uslovi proizvodnje mogu pogodovati razvoju plesni i, kod pojedinih vrsta, stvaranju mikotoksina.
Zbog toga je od posebnog značaja da se berba kukuruza ne odlaže nepotrebno i da se usev, kada dostigne odgovarajuću zrelost, što pre skloni sa parcele. Produženo zadržavanje već zaraženih biljaka u polju može pogodovati daljem razvoju plesni i povećati rizik od gubitaka u kvalitetu.
Prilikom berbe potrebno je voditi računa o pravilnom podešavanju kombajna kako bi se smanjilo oštećivanje zrna i izdvojila zrna koja pokazuju vidljive znake plesni ili oštećenja. Nakon berbe, zrno treba što pre očistiti, po potrebi prosušiti do odgovarajuće vlage i uskladištiti u odgovarajućim uslovima. Posebnu pažnju treba posvetiti kontroli temperature i vlage tokom skladištenja.
Ovogodišnji proizvodni uslovi zahtevaju dodatnu pažnju i pravovremeno reagovanje. Suša i visoke temperature same po sebi predstavljaju veliki stres za biljke, a njihovo produženo zadržavanje na parceli u ovakvom stanju može dodatno povećati rizik od šteta koje izazivaju štetni organizmi i od gubitaka u kvalitetu proizvoda.
Foto: ChatGPT/Agro TV