Sezonski berači malina, kupina i ostalog jagodičastog voća u Srbiji dnevno u proseku mogu da zarade više od 4.000 dinara, što je za hiljadu više nego lane, ali ove godine ima i onih poljoprivrednika koju za berbu nude i dvostruko veću zaradu. Razlog – manjak radne snage, posebno onih mlađih radnika, pa tako na plantažama širom Srbije ove naporne i zahtevne poslove danas rade uglavnom stariji ljudi.
U igri su i stranci, iz susedstva, a posebno iz udaljenih delova sveta, sa Nepala, iz Pakistana i Indije, koje sve češće angažuju agencije za zapošljavanje, ali je srpskom domaćinu izgleda ipak milije kada unajmi, i na smeštaj i obrok primi nekog iz Srbije.
Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije, naglašava da za jedan dan u njivi može da se uzme do 5.000 dinara, ali kada počne berba, očekuje da će dnevnice biti i veće.
– Radovi u malinjacima, na plantažama kupina i ostalog jagodičastog voća već su počeli, ali radne snage nema dovoljno. Zbog toga će oko branja biti angažovani svi članovi domaćinstva. Posao nije nimalo lak, radi se po desetak sati, svaki dan, ali u sezoni je veoma dobro plaćen. Za mesec dana vredan radnik može da zaradi i oko 120.000 dinara. Ipak, i pored dobre nadnice, nema ih dovoljno. Mladi nisu zainteresovani za takve poslove, a stariji nisu dovoljno produktivni što je takođe problematično – navodi ona.
Cvijanovićeva je vlasnica dva hektara zemlje pod malinama u okolini Šapca. Gaji dve sorte – vilamet i polku, a za površinu pod zasadom potrebno joj je oko 30 radnika.
– Ne verujem da ću to postići. Zato ću morati da se dovijam na razne načine, da angažujem radnike iz Bugarske i Albanije, kao i lane – dodaje ona.
Ovog sočnog voća po kojem je Srbija prepoznatljiva u svetu danas ima manje nego pre desetak godina. Svojevremeno je u Srbiji pod zasadima maline bilo oko 24.000 hektara, a sada oko 15.000. Predsednica saveza podseća da se u svet ranije izvozilo oko 110.000 tona maline, da bi se danas godišnji izvoz merio sa oko 50.000.
– Prinos je, dakle, manji za 50 odsto. Na mnogim parcelama nisu na pravi način odrađene sve agrotehničke mere, a i mnogo je zasada uništeno i zaraženo, što je uticalo na to da prinosi budu manji. To se svakako odražava i na obuhvat radne snage, jer kada je rod manji ima i manje posla. Na to sve kada se nakalemi i nezainteresovanost ljudi da beru voće, malinari su u problemu – objašnjava Cvijanovićeva.
Sezona berbe kreće polovinom juna i već sada vlada ogromna potražnja za beračima malina širom Srbije.
Božo Joković, direktor zadruge „Agro eko-voće” iz Arilja, kaže da svake godine najviše radnika dolazi sa juga Srbije, iz Surdulice i Vranja, ali i iz Vojvodine i Bosne, a za ovu sezonu agencije za zapošljavanje nude nam i radnike iz dalekih zemalja.
– Iz mog ugla, ne vidim problem što se tiče berača. Imaćemo umanjen rod maline, pošto je suša ostavila posledice na malinjake, pa zbog toga radne snage i neće previše nedostajati. Tu su i strani radnici. Ipak, priče da dnevno može da se zaradi i do 8.000 dinara su neistinite. Berač koji je došao da zaradi novac treba da nabere od 50 do 70 kilograma maline dnevno. Težak je to posao, ali je teško raditi i u rudniku. Ko hoće moći će da dobije oko 4.000 dinara, uz smeštaj i hranu, a ja verujem da će se uvek naći takvih radnika – uveren je Joković.
Trenutno, sezonci najviše imaju posla u građevinarstvu, gde su i najviše angažovani u radu na crno, podaci su Inspektorata za rad, ali ilegalnog rada ima i u uslugama smeštaja i ishrane, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda… Rad na crno u poljoprivredi organizuje se tako što određeni broj radnika dobije posao na nekoliko nedelja, uz dnevnice i obezbeđen smeštaj i tri obroka, ali bez bilo kakvog ugovora o radu. Tako ostaju i bez svih radnih prava, a dnevnice zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja koje inspektori rada gotovo da i ne obilaze. U zavisnosti od veličine plantaže, gazde sklapaju ugovore sa sezoncima, posredstvom elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, ali je i to retkost.
– Veća plantaža, veća šansa za ugovor. Ipak, nije nužno da radnik ima prethodno iskustva da bi brao voće, ali mora da prođe kroz nekakvu usmenu obuku. Tako je bar kod mene. Na njivama retko kad rade omladinci, uglavnom su dolazili da zarade za letovanje, a imala sam i baku od 80 godina koja je bila prinuđena da radi – priseća se predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije.
Izvor: Politika
Foto: Envato, Freepik