Dubrava kod Knića mesto je jednog smelog eksperimenta – pravljenja autentične rase srpskog rasnog konja.
U selu Dubrava kod Knića nalazi se ergela „Krljar“, koju vodi mladi seoski domaćin Vladimir Milovanović, a koja je dom u Srbiji sve manje zastupljene domaće životinje. Tim pre je zanimljiva jer je u pitanju mesto gde se rađa domaća rasa konja – toplokrvni srpski konj.
Vladimir (37), sedma generacija Milovanovića po čijem je familijarnom nadimku ergela i nazvana, ima privatan biznis u Kragujevcu, ali je na dedovini u Dubravi odlučio da se sa suprugom Dušicom i decom Vukom i Eminom, posveti konjarstvu.
Tako Milovanovići sada na imanju imaju dvadesetak grla rase toplokrvni srpski konj, a cela ova misija pravljenja domaće rase počela je slučajno, udomljavanjem jednog primerka.
– Imali smo jednog, pa se razvila ljubav i sada ih, posle četiri godine, ima 17. Do grla smo s početka dolazili uglavnom aukcijskom kupovinom, iz Zobnatice kada su te prodaje bile učestalije. Kasnije su se i naše kobile ždrebile – priča Vladimir.
Srpski toplokrvni konj je u osnovi zobnatički polurasni konj, koji je bio svojevremeno priznat kao zvanična rasa, a ima primesa i drugih rasa, kao što je nemački holštajn.
– Njima u poslednje dve godine oplemenjujemo našeg polukrvnjaka i polako sad to već postaje srpski toplokrvni konj. Kroz udruženje koje smo pokrenuli radimo na tome da imamo zvaničnu rasu srpskog konja kao univerzalnog sportskog konja – objašnjava Vladimir.
Milovanović je svestan da su za pravljenja rase vrhunskog sportskog konja potrebne decenije i velika ulaganja.
– Naš cilj je da zadovoljimo samo osnove za ulazak u svet preponskog jahanja, da bi dobili univerzalnog konja koji osim što je ljubimac, bude i solidan sportski konj, a zašto da ne i paradni – napominje Vladimir.
U „Krnjevu“ imaju filozofiju da uslove uzgoja treba što više približiti prirodnom okruženju.
– Ne smatram da je preduslov uzgoja ne znam kako „sređena“ štala. Ona treba a bude komforna i ispuni neke standarde, ali je važnije da konj ima veliki pašnjak, veliki ispust, gde će se razvijati i biti zdrav. Sve sam bliže ideji da konje uzgajam u „lauf“ (slobodnom) sistemu, a Dubrava, kao pitomo i blago brdovito mesto, tu pruža dosta. Trava, na primer, je ovde drugačijeg sastava nego u ravnici – kaže za AgroTV Milovanović.
Ergela za Milovanoviće zasad ostaje hobi, pored osnovnog biznisa, ali on polako prerasta u pravi posao. Za sada je uzgoj na prvom mestu, a školice jahanja i terenska jahanja organizuju se sporadično, uglavnom leti.
– Vrlo smo blizu ekonomske računice da ovo bude pravi posao, tako da razmatramo i „turizam na konjima“ kao njegov deo. Perspektiva ima, ekonomska sitaucija u zemlji je generalno sve bolja i bolja, tako da se ljudi više zanimaju i za konje i konjički sport. Neko će te potrebe morati da podmiri, zbog toga je potrebno i da se uzgajivači udruže. Pre svega zbog dobijanja dobre genetike jer vrhunski pastuvi u priplod su jako skupi. A cene sasvim prosečnih konja iz uzgoja u Zapadnoj Evropi su sada već basnoslovne, pa tu možemo da budemo konkurentni – zaključuje Vladimir Milovanović.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV
