Nedostatak gvožđa u zemljištu

105

Gvožđe je mikroelement neophodan za biljke koji učestvuje u mnogim važnim fiziološko-biohemijskim procesima. Ono posredno ili neposredno učestvuje u biosintezi hlorofila, fotosintezi, disanju, fiksaciji elementarnog azota, redukciji nitrata i nitrita, metabolizmu ugljenih hidrata i dr.

U biljkama učestvuje u najvažnijim fiziološkim i biohemijskim procesima kao što su: fotosinteza, sinteza hlorofila, disanje, redukcija nitrata itd. U zemljištima ga ima u dovoljnim količinama, ali povremeno se javlja njegov nedostatak kod osetljivih vrsta.

Razlozi koji izazivaju nedostatak gvožđa, i pored relativno visokog sadržaja u zemljištu, veoma su različiti i specifični za određene klimatske, edafske i agrotehničke uslove.

Primena visokih doza fosfornih đubriva može da izazove nedostatak gvožđa. Đubrenjem većim dozama fosfornih đubriva (MAP), stvaraju se jedinjenja gvožđa u zemljištu nepristupačna za biljke, na površini korena, kao i imobilizacija gvožđa u biljkama.

Nedovoljna obezbeđenost biljaka kalijumom može da podstiče pojavu nedostatka gvožđa. Takođe i preterana vlažnost zemljišta, zabarivanje, sabijanjem zemljišta upotrebom teške mehanizacije, može doći do pojave hloroze na biljkama. U kišnim i prohladnim godinama, u uslovima slabije osvetljenosti biljaka, simptomi nedostatka gvožđa se češće javljaju. Sa druge strane i nedovoljna vlažnost zemljišta, kao i dugotrajna suša mogu da podstiču pojavu Fe-hloroze.

Fe-hloroza se često javlja na peskovitim zemljištima siromašnim organskim materijama. Simptomi nedostatka gvožđa se relativno lako mogu otkriti jer se manifestuju na najmlađim listovima. Na početku, površine najmlađih listova postaju svetlo žute do žuto zelene (hloroza), a kasnije poprimaju limun žutu i ponekad i belu boju. Što su mlađi listovi, simptomi su izraženiji. Ukoliko je njegov nedostatak jače izražen kod voćaka, može se desiti da do kraja jula, avgusta otpadnu svi listovi. Takva stabla najčešće odumiru.

Fe-hloroza voćaka smanjuje i njihovu otpornost prema mrazu i drugim nepovoljnim uslovima, smanjuje se rast, broj cvetnih pupoljaka i prinos kao i kvalitet plodova koji su sitniji i manje sočni.

Veću osetljivost pokazuju soja, pasulj, paradajz, a veću tolerantnost žita i kukuruz. Jagodasto voće (jagode, maline, ribizle) je takođe osetljivo na nedostatak gvožđa.

Za otklanjanje Fe-hloroze mogu se primeniti različite agrotehničke mere zavisno od uzroka njegovog nedostatka. Na kiselim tresetnim zemljištima dovoljno je povećati pH vrednost zemljišta kalcifikacijom.

U cilju lečenja mogu se sa manjim ili većim uspehom primeniti različita jedinjenja gvožđa. Za sprečavanje pojave nedostatka gvožđa potrebno je preduzeti preventivne agrotehničke mere. Najpre bi trebalo voditi računa o strukturi zemljišta. Trebalo bi izbegavati prekomernu upotrebu teških poljoprivrednih mašina, posebno na vlažnim i glinom bogatim zemljištima. Zemljište bi trebalo učiniti rastresitijim i na većoj dubini, kako bi se obezbedio povoljniji vazdušni režim. Nedostatak gvožđa, najčešće se javlja na alkalnim zemljištima i zemljištima bogatim krečom i glinom. Takođe se nedostatak može javiti i na kiselim zemljištima (pH ispod 3,5) kao i kod primene visokih doza fosfornih đubriva. Preterana vlažnost zemljišta, zabarivanje, sabijanje zemljišta upotrebom teške mehanizacije, nedovoljna obezbeđenost billjkaka kalijumom može da podstakne pojavu nedostatka gvožđa.

U cilju sprečavanja pojave nedostatka gvožđa (Fe-hloroze), mogu se primeniti različite agrotehničke mere u zavisnosti od uzroka njihovog nastanka.

Na kiselim zemljištima neophodno je povećati pH vrdnost zemljišta kalcifikacijom. Prilikom upotrebe organskih đubriva voditi računa da se koriste češće i u manjim količinama dok kod upotrebe mineralnog đubriva voditi računa o odnosu fosfornih i kalijumovih đubriva što se jedino postiže odrađenom agrohemijskom analizom zemljišta. Kod upotrebe azotnih đubriva, trebalo bi dati prednost amonijačnom obliku azota. Sistem primene đubriva na bazi gvožđa vrši se ili folijarno gde je slabije izražena Fe hloroza ili preko zemljišta uz obavezno zalivanje ukoliko je jače izražena Fe-hloroza.

Nedostatak gvožđa, i pored relativno visokog sadržaja u zemljištu, najčešće se javlja na alkalnim zemljištima i zemljištima bogatim krečom i glinom. Na kiselim zemljištima do njegovog nedostatka može ponekad doći i konkurentnim delovanjem gvožđa i drugih jona teških metala Mn, Ni, Cu, Zn, Co i Cr. Nedostatak gvožđa može se, pored vizuelne metode , utvrditi analizom biljnog materijala- lišća.

Sredinom 19. veka Gris (1844.) je uočio da nedostatak gvožđa izaziva hlorozu vinove loze. Od tada je poznato da je hloroza prvi vizuelni simptom nedostataka ovog elementa. Gvožđe je mikroelement neophodan za biljke koji učestvuje u mnogim važnim fiziološko-biohemijskim procesima. Ono posredno ili neposredno učestvuje u biosintezi hlorofila, fotosintezi, disanju, fiksaciji elementarnog azota, redukciji nitrata i nitrita, metabolizmu ugljenih hidrata i dr.

Sistem đubrenja je veoma značajan. Organska đubriva trebalo bi koristiti češće i u manjim količinama u vidu dobro zgorelog stajnjaka. Pri upotrebi mineralnih đubriva, najpre treba poznavati sadržaj agrohemijske analize, a potom voditi računa o odnosu fosfornih i kalijumovih đubriva, a pri đubrenju azotom treba dati prednost amonijačnom obliku azota i karbamidu. Ako se planira navodnjavanje treba utvrditi kvalitet vode. Kada je reč o dodavanju gvožđa kod voćaka preporučene doze podeliti u dva tretmana, početak vegetacije i početak porasta plodova.

Izvor: dipl. inž melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić, PSSS ’Poljoservis’ Knjaževac

Foto: John Ruter, University of Georgia, Bugwood.org, Howard F. Schwartz, Colorado State University, Bugwood.org, Gerald Holmes, Strawberry Center, Cal Poly San Luis Obispo, Bugwood.org


reklama