Mladom vinu je potrebna nega, kako bi na kraju dobili vino visokog kvaliteta.
Posle fermentacije proces nije završen, već sledi pretakanje vina, odnosno odvajanje bistrog mladog vina od taloga.
Prvo pretakanje je najvažnije. Dobijeno vino još uvek je mutno zbog belančevina kvasca, delova pokožice i semenki i ne bi trebalo dozvoliti dugo odležavanje na talogu koji se vremenom stvara. Vino koje predugo ostane na stelji dobiće neprijatan miris raspadnutog kvasca, miris na pokvarena jaja, posledice koje su teško rešive čak i ukoliko se primete na vreme.
Vino se posle završenog fermentativnog postupka redovno proba, kako bi se pravovremeno odredio trenutak prvog pretakanja. Pretakanje uz slobodan pristup kiseoniku preporučljivo je za mlada vina, koja će se na ovaj način brže osloboditi viška ugljendioksida i brže će se izbistriti. Zatvoren tip pretakanja bez prisustva kiseonika preporučuje se za naredna pretakanja, kad je vino formiralo svoj buke, i gde bi oksidacija narušila sastav vina.
Vreme pretakanja vina trebalo bi ujedno iskoristiti i za sumporisanje, čime se sprečava ukus na izvetrelo i razvoj bakterija sirćetnog vrenja. Preporučuje se blago sumporisanje količinom od 5 g na 100 l vina.
Takođe je veoma značajno dopuniti sudove u kojima se vino čuva, koje još uvek radi i postepeno se stabilizuje. Dolazi do isparavanja pojedinih materija, menja se još uvek hemijski sastav i dopunom sudova sprečavaju se negativne reakcije kod tek pretočenog mladog vina.
Između prvog i drugog pretakanja vina idealno je vreme za kupažiranje vina, mešanje dva ili više vina u određenom odnosu, kako bi vino imalo dovoljno vremena za uspostavljanje ravnoteže.
Posebno na šta je potrebno obratiti pažnju u toku rada sa vinom jeste da vina lako poprimaju strane mirise i neophodna je visoka higijena prostorija. Roze vina i većina belih vina ne odlaze na odležavanje, već su u svojim mladim danima spremna za konzumiranje, dok crvena nastavljaju svoj put sazrevanja.
Izvor: dipl. inž. Ana Đorđević, PSSS Požarevac
Foto: Free Images, Pixabay
