Samo od zdrave i vitalne jaradi, uz odgovarajuću negu i ishranu, možemo iskoristiti njihov genetski potencijal razvoja i pravovremeno ih uvesti u reprodukciju.
Da bi se dobio zdrav i vitalan podmlatak veoma je bitna ishrana koza, naročito u drugoj fazi bremenitosti (poslednjih 45 dana pre jarenja). U ovom vremenskom periodu dolazi do brzog razvoja ploda, a ujedno je to i period za servis vimena – priprema mlečne žlezde za narednu laktaciju. U mnogome od načina ishrane koza u drugoj polovini bremenitosti zavisi kvalitet rođenih jaradi i kvalitet kolostruma. Zbog toga je ovaj period jedan od kritičnijih u proizvodnom ciklusu.
Ishranu bi trebalo prilagoditi na osnovu broja i brzine razvoja ploda. Količina obroka se povećava za 30% pa i više. Orjentaciono, obrok bi mogao da se sastoji od 2,5-3 kg kvalitetnog sena i 200-300 gr koncentrata u zavisnosti od kvaliteta sena. U drugoj polovini bremenitosti poželjno je i vitaminizirati koze (AD3E).
Pre partusa 3-4 dana obrok se smanjuje za 1/3, pa i za ½, vodeći računa o kvalitetu sena.
Prvih pet dana posle porođaja kozu hranimo napojem od žitarica i kvalitetnim senom, a posle toga postepeno normalizujemo obrok.
Brzo nakon jarenja, jare je pokretno i sposobno da traži vime. Pre sisanja, vime koza trebalo bi oprati i izmusti prve mlazeve kolostruma u posebnu posudu, jer je veća prisutnost bakterija u prvim mlazevima. Veoma je bitno da u što kraćem vremenskom intervalu po rođenju jare popije kolostrum i dobije vitamin AD3E. Sa prvim mlazevima popijenog kolostruma, koji sadrži imunoglobuline, formira se pasivni imunitet, povećava otpornost i štiti organizam od bolesti.
Pasivni imunitet predstavlja osnovu u formiranju aktivnog imuniteta. Hranjivim materijama iz kolostruma zagreva se organizam, a ujedno se i razvija. Kolostrum uspostavlja normalni protok hranjivih materija kroz creva. U slučaju da majka ugine ili nema mleko, jarad se podmeće kozi koja ima kolostrum, a može im se dati i kravlji kolostrum, iako nije baš adekvatna zamena za kozji.
Poželjno je da na svakom gazdinstvu postoji zamrznuti rezervni kolostrum. Prilikom korišćenja zamrznutog kolostruma potrebno je obratiti pažnju na pripremu. Kolostrum zagrevamo postepeno, na indirektni izvor toplote ne veći od 50°C kako ne bismo uništili imunoglobuline. Temeratura pripremljenog kolostruma trebalo bi da bude 38-39°C.
U prvoj nedelji života jarad se hrane na sisu, a majčino mleko je jedina hrana. Poželjno je da u ovom periodu mladunče sisa po volji, i da bude zajedno sa majkom. Ukoliko je odvojeno od majke, potrebnu količinu mleka (0,5-0,8 l) dati u 4-5 podoja. Od druge nedelje u ishranu se uključuju kvalitetna sena (lucerka, detelina) i povećava se količina mleka, a smanjuje broj podoja na četiri pa čak i tri. Od treće nedelje u ishranu se dodaje koncetrat za jarad sa 18% proteina, količine od oko 50 grama koja se postepeno povećava tako da sa starošću od 35–40 dana dobije 300-350 g koncetrata. Ova količina koncetrata se zadržava, a veće potrebe jaradi u pogledu hranjive materije nadomešćuju se upotrebom veće količine sena. Količina mleka od pete nedelje počinje da se smanjuje, tako da jarad za priplod odbijamo sa dva meseca starosti, a ostalu i ranije.
Zbog sve veće potražnje, kao i cene mleka i mlečnih proizvoda od koza, u ishrani jaradi posle sedam dana starosti možemo postepeno uključiti zamenu za mleko. To je spoj mleka i surutke u prahu, sojinog brašna, kvasca, masti, vitamina i drugih dodatka. Prilikom upotrebe zamene za mleka koristiti zdravstveno ispravnu vodu i pridržavati se upustava za upotrebu.
Izvor: dipl. inž. Srđan Zafirović, PSSS Vranje
Foto: Pixabay, Free Images