Dobra nega papaka je preduslov za visoku proizvodnju krava i veoma je važno da odgajivači goveda shvate kolika je opterećenost (papaka) donjih delova nogu krava i da se nega (korektura) papaka obavi što pravilnije.
Na svaku nogu (papak) krave dolazi oko 150 kg telesne mase. Kod orezivanja (skidanja viška, ili korekture) papaka posebnu pažnju trebalo bi obratiti na poznatu „belu liniju“. Ona se raspoznaje i služi kao neka vrsta granice do koje je moguće skidanje viška papaka bez opasnosti da se zahvati „živi deo“.
Krave preko 50% ukupnog vremena provode stojeći ili u kretanju. Zato je jedan od prvih i najvažnijih uslova za visoku proizvodnju mleka da se kravama omogući udobno kretanje i stajanje. Time se ispunjava i uslov – za dobro raspoloženje. Papci kod krave (kao i nokti kod ljudi) stalno rastu. Taj porast je oko 5-10 mm mesečno. Ali, papci se i stalno troše (ako su krave redovno na pašnjacima ). Međutim, ako su životinje vezane, ili se retko puštaju, odnosno malo vremena provode na ispustima ili na ispaši, u svim tim slučajevima porast papaka je veći, nego njihovo trošenje. Papci postaju sve duži, a često se i povijaju naviše. Tako nastaje problem – krave su nesigurne u kretanju, odnosno kreću se sve teže. Inače se krave kreću dosta sporo, ali ako sa papcima nešto nije u redu, tada je brzina još manja, a to bi trebalo svaki dobar odgajivač krava brzo da zapazi.
Krave u proseku leže relativno dugo. Ako je sa njima i oko njih sve u redu, onda je to čak preko 45% ukupnog vremena. Ali, one krave koje imaju poteškoća sa papcima, nerado i usporeno ustaju, brže obave ono što moraju (ishrana, napajanje, izbacivanje fecesa…), pa ponovo traže mesto za ležanje. Ovo su prvi znaci problema sa papcima.
U osnovne mere nege papaka spadaju dezinfekcija i orezivanje.
Dezinfekcija papaka – Ova mera se izvodi relativno lako i jednostavno, nije skupa, a što je najvažnije, sprečava pojavu raznih infekcija i utiče na očvršćivanje papaka. Dezinfekciju bi trebalo obavljati mesečno ili bar dvomesečno. Za to se koriste „kade“. To su udubljenja u betonskim podlogama, najčešće dužine 150-200 cm, a širine 80cm. Dubina je najčešće oko 15 cm, s tim da je tečnost za dezinfekciju bar 8-10 cm. Krave se navode da prođu kroz „kadu“ bar 2-3 puta. Za dezinfekciju se najčešće koristi formalin (oko 3%), ili bakarni sulfat (5%). Bakarni sulfat utiče povoljno i na otvrdnjavanje papaka, pa je zbog toga širi u primeni. Sredstva bi trebalo koristiti naizmenično.
Orezivanje (nega) papaka ima za cilj da kravama obezbedi stabilno stajanje na celoj površini papaka. Jer, samo na papcima pravilne veličine i oblika krave stoje sigurno i udobno. Orezivanje se, po pravilu, vrši dva puta godišnje. Prvo orezivanje se vrši na 3-4 nedelje pre puštanja na ispašu, a drugo je na kraju perioda ispaše. Tada je još važnije i zbog odstranjivanja raznih primesa u papcima. Kad su vremenski uslovi pogodni, orezivanje se može obaviti pod nekom nadstrešnicom. Rad oko orezivanja je tada pogodniji, a kontrola se lakše obavlja kad se krave odmah puste i kreću. Orezivanje je moguće i u stajama, ali trebalo bi obezbediti dovoljno svetla i nekako kravu „fiksirati“. Orezivanje u principu može da obavi prosečno razvijena osoba, ali svakako sa prethodnom odgovarajućom obukom. Pri tom je veoma važno da ta osoba ne ispoljava grubost i nervozu.
Izvor: dipl. inž. Kosovka Jakšić, PSSS Kosovska Mitrovica
