Na deblu i osnovnim granama stabla u starijim zasadima dolazi do pucanja površinskih slojeva kore, koji izumiru i služe za utočište mnogima štetočinama.

Na površinskom sloju se stvara mahovina, lišajevi, gljive i gnezda gusenica, pa je zato uklanjanje površinskog sloja kore veoma važna mera.

Takvu koru trebalo bi svake godine specijalnim strugačima ili čeličnim četkama skidati i spaliti. Kora se uklanja oprezno, da se ne povredi tkivo drveta i ne naprave rane. Očišćenu koru treba sakupiti, izneti iz zasada i spaliti. Tako se uništavaju mnoge štetočine i njihova jaja. Ova mera se sprovodi u jesen ili rano u proleće.

Ako su se na starim stablima pojavile duplje (šupljine) ili ukoliko je došlo do ljuštenja kore, treba ih prvo dobro očistiti, a zatim dezintifikovati i potom premazati kalemarskim voskom.

Često iz korena oko debla izbijaju izdanci koji iscrpljuju voćku. Na njima se mogu pojaviti štetočine kao što su krvava vaš i lisna vaš. Zato bi izdanke trebalo otkopati i saseći tako da ne ostanu patrljci, jer bi iz njih izdanci izbijali još gušće i više.

Ako je stablo previše bujno, onda se primenjuje uzdužno paranje kore na deblu i skeletnim granama. Paranje se sastoji u tome što vrhom voćarskog noža oprezno zasecamo koru debla odozdo naviše, ne nanoseći povrede drvenom delu debla. Paranje se izvodi rano u proleće dok ne krenu sokovi. Ukoliko postoji opasnost od zimskih mrazeva, paranje se vrši koso. Paranje ili uzdušno rovašenje kao mera nege stabala se pokazala kao dobra za sprečavanje debljanje tkiva ispod nje.

Ukoliko ima mehaničkih povreda na deblima voćaka, njih je potrebno prvo očistiti i dezinfikovati, a potom premazati kalemarskim voskom.

Izvor: Snežana Dragićević-Filipović, PSSS Čačak

Foto: Pixabay