U prvim godinama po sadnji do stupanja u rod u vinogradu se obavljaju radovi u cilju jačanja čokota i formiranja oblika stabla.

Obrada zemljišta

Pri sadnji vinograda zemljište se ugazi i sabije pa je potrebno izvršiti oranje sa drljanjem i tanjiranjem. Ako je sadnja vršena u jesen, potrebno je, takođe, izvršiti oranje, ali bez tanjiranja i drljanja. U toku godine se vrši nekoliko (4-5) kultivisanja (prašenja) radi uništavanja korova i pokorice, u cilju očuvanja vlage. Isto se tako vrši razbijanje pokorice na humkama. U početku, razbijanje pokorice omogućava lakše izbijanje lastara, a kasnije sprečava gubljenje vlage. U jesen, po opadanju lišća, vrši se zagrtanje čokota. U proleće se čokoti odgrnu, a preko godine, i u sledećim godinima, vrši se nekoliko kultivisanja godišnje.

Uklanjanje površinskih žila

Iz gornjih slojeva podloge i iz vijoke mogu se razviti žile, koje se nazivaju brandusi. One su štetne po čokot, jer umanjuju razvoj donjih žila, a s obzirom na to da se razvijaju u gornjem sloju zemljišta, u kome je vlaga kritična, doprinose slabijem razvoju i eventualno uginjavanju čokota, zbog čega se i uklanjaju. Prve godine u drugoj polovini jula, humke se rasture i niže poseku površinske žile, a humke opet naprave. U avgustu se ova operacija ponovo obavlja, ali se humke do jesenjeg zagrtanja ne prave, već čokot ostaje nezagrnut čime se izlaže suncu i vazduhu, te je bolje odrvenjavanje. Idućih godina, u toku nege mladih vinograda, uvek se pri rezidbi seku površinske žile i izdanci.

Đubrenje

U toku nege mladog vinograda vrši se đubrenje azotom i manjim količinama fosfornog i kalijumovog đubriva, kao i mikrođubrivima ukoliko je porast slabiji.

Azotna đubriva, zavisno od oblika azota u njima, unose se u proleće, u jednom navratu – ako se radi o amonijačnom i amidnom đubrivu, ili u nekoliko navrata – ako se radi o nitratovom đubrivu, u količini od oko 200-300 kg/ha. Kada se radi o kiselom zemljištu, a ako kiselost pri podizanju vinograda nije regulisana, unosi se kreč u količini određenoj prema podacima analize zemljišta.

Rezidba vinove loze

Mlade vinograde trebalo bi rezati zavisno od oblika čokota koji se želi gajiti, a uz to i da bi u prvim godinama po sadnji čokoti ojačali. Zelena rezidba je dopuna zrele rezidbe i u početnim godinama formiranja čokota, ali i kasnije, u rodnim vinogradima obuhvata: laćenje lastara, uklanjanje zaperaka i skraćivanje lastara. U mladim vinogradima se vrši lačenje nepotrebnih lastara, zavisno od oblika stabla koji se želi dobiti. Prekraćivanje lastara i zaperaka u mladim vinogradima se svodi na najmanju meru, s obzirom da zahtevaju dosta ljudskog rada, a ne mogu se mahanizovati.

Vezivanje loze

Vezivanje obuhvata: vezivanje stabla, vezivanje zrelih lastara po rezidbi, vezivanje zelenih lastara i provlačenje lastara između dva reda žice. Stablo čokota se privezuje uz pobijene pritke, kako bi raslo uspravno. Vrši se rafijom ili plastičnm materijalom. Letorasti se vezuju ako treba da daju kordunice ili druge delove čokota da bi se razvijali u pravcu koji je za formu čokota predviđen uz postavljenu žicu rafijom. Kod savremenih formi gajenja čokota, vezuju se samo letorasti koji će se iduće godine koristiti za formiranje stabla, dok se ostali ostavljaju da se slobodno razvijaju, ali da ne leže po zemlji.

Popuna praznih mesta

Pri najkvalitetnije izvršenoj sadnji vinograda dešava se da se izvestan broj kalemova ne primi. Velika je šteta imati u vinogradu prazna mesta, te se prvih godina po sadnji vrši popuna istim sadnim materijalom.

Zaštita vinove loze

Mlade vinograde potrebno je štititi od bolesti i štetočina, mrazeva i grada. Mlade, zelene delove čokota oštećuju plamenjača i pepelnica i neke štetočine. Od plamenjače se vinova loza štiti prskanjm, prosečno, svakih 10-20 dana, kišnih godina i češće – od juna do kraja avgusta. Za prskanje se koriste organski fungicidi ili bakarni preparati. Od pepelnice se vinograd štiti zaprašivanjem sumpornim preparatima, ili u rastvor sredstva za prskanje protiv plamenjače dodavati sredstva na bazi sumpora, te se vrši kombinovano prskanje. Zaštita od štetočina sprovodi se samo u slučajevima njihove pojave upotrebom sredstava u momentu kad je to, s obzirom na biologiju štetočine, najefikasnije. Zaštita vinograda od mrazeva postiže se zagrtanjem delova lastara zemljom, čime se sprečavaju oštećenja od zimskih mrazeva. Štete od prolećnih mrazeva se izbegavaju kasnijim odgrtanjem čokota, odnosno nastojanjem da pupoljci kasnije krenu. Za zaštitu od poznih prolećnih mrazeva preporučuje se paljanje nezrorelog stajnjaka ili mokre slame, čime se stvara dimna zavesa nad vinogradom, što sprečava spuštanje hladnog vazduha do zemlje i stabla čokota, te se izbegava snižavanje temperature do granica štetnih za lastare. Prskanje vinograda vodom pred zoru, kad temperatura počne da pada ispod nula stepeni, doprinosi da se izbegnu oštećenja nežnih delova loze i do -6 stepeni. Grad, zavisno od veličine zrna, dužine padanja i vremena pojave, nanosi veću ili manju štetu delovima čokota. Zaštita se sastoji u sprečavanju obrazovanja čestica leda i njihov pad na vinogarad upotrebom protivgradnih raketa.

Izvor: dipl. inž. Dejan Jocić, PSSS Jagodina