Pored brojnih benifita koje navodnjavanje ima u poljoprivrednoj proizvodnji, ono može da ima i neželjene posledice, posebno ako se nepravilno primenjuje ili se to čini u neodgovarajućim uslovima.

Problemi koji se na navodnjavanom zemljištu mogu javiti su:

1. Ispiranje hranljivih materija iz zemljišta i osiromašenje površinskog sloja zemljišta
2. Zabarivanje i zaslanjivanje zemljišta
3. Pogoršanje vodno-fizičkih osobina zamljišta i irigaciona erozija

Ispiranje asimilativa iz zemljišta

Iskorišćavanje hranljivih materija iz zemljišta u uslovima navodnjavanja je veoma intenzivno, jer se u navodnjavanju ostvaruju visoki prinosi iz jedne, dve ili tri žetve godišnje. Ukoliko se primenjuju velike zalivne norme dolazi do ispiranja hraniva u dublje slojeve zemljišta jer su mineralne materije rastvorljive u vodi. Ako se pri tome ne vodi računa o količini hraniva u zemljištu putem sistemske kontrole plodnosti zemljišta, u zemljištu će postepeno opadati plodnost a samim time i prinosi će postepeno opadati. Ovaj problem se može izbeći primenom adekvatnih agrotehničkih mera, u prvom redu odgovarajućim plodoredom, đubrenjem i adekvatnom obradom zemljišta. Problem ispiranja hranljivih materija iz zemljišta se rešava tako što se mora voditi računa o pravilnom određivanju vremena zalivanja i zalivnih normi.

Zabarivanje zemljišta

Zabarivanje zemljišta nastaje kad nivo podzemne vode pređe kritičnu visinu koja je nepovoljna za razvoj većine poljoprivrednih kultura. Tada dolazi do potpunog zasićenja zemljišta vodom, istiskuje se vazduh iz zemljišta u kome se razvija korenov sistem, smanjuje se aktivnost mikroorganizama, a time i mineralizacija organskih materija. Nedovoljan sadržaj vazduha u zemljištu negativno utiče na razvoj korenovog sistema, odnosno dolazi do asfikcije korena, odnosno, do gušenja korenovog sistema biljke. Zbog toga biljke zaostaju u porastu i razvoju i postepeno se suše. Zabarena zemljišta ne mogu se na vreme, ili se uopšte ne mogu pripremiti za setvu, niti se mogu blagovremeno zasejati. Za rešavanje problema zabarivanja zemljišta potrebno je odvodnjavanje i primena drugih agromelioracionih mera.

Zaslanjivanje zemljišta

Nagomilavanje štetnih soli u površinskom sloju zemljišta, kao posledica višegodišnjeg navodnjavanja vodom koja ima visok sadržaj soli, naziva se zaslanjivanje zemljišta. Uporedo sa procesom zaslanjivanja obično dolazi i do alkalizacije zemljišta, te oba procesa utiču na pogoršanje vodno-fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta. Zaslanjivanje i alkalizacija zemljišta su povezane sa navodnjavanjem u neodgovarajućim uslovima i korišćenjem vode neodgovarajućeg kvaliteta. Zaslanjivanje zemljišta navodnjavanjem može nastati podizanjem nivoa podzemne vode koja je zaslanjena i kad se navodnjava vodom koja sadrži povećanu količinu soli, a naročito ako se primenjuju velike zalivne norme.

Pogoršanje vodno-fizičkih svojstava zemljišta

Neadekvatnim i prekomernim vlaženjem zemljišta navodnjavanjem, pogoršava se struktura zemljišta – zemljište se zbija i postaje slabije porozno i stoga sporije upija i propušta vodu. Usitnjene čestice zemljišta lakše se kreću u zemljištu sa vodom i erodiraju.

Pravilnim određivanjem zalivnih normi, izborom odgovarajućeg načina i opreme za navodnjavanje i njihovim prilagođavanjem uslovima zemljišta, sprečava se ili umanjuje pogoršanje vodno-fizičkih svojstava zemljišta i pojava irigacione erozije.

Izvor: dipl. ing. Snježana Vujinović

Foto: Pixabay