Kod krompira se ponekad javljaju određena oštećenja i deformacije neinfektivnog porekla, kao posledica delovanja stresnih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekoloških i klimatskih faktora.

Sekundarne krtole – Do ove pojave dolazi usled sadnje semena u hladna zemljišta ili prilikom dužeg skladištenja na visokim temperaturama. Tada dolazi do pojave prelivanja sadržaja glavne krtole u više manjih krtolica. Preventivne mere su čuvanje krompira u optimalnim uslovima, naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja.

Pukotine na krtolama – Do ove pojave dolazi pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih količina azotnih đubriva. Ove pukotine se javljaju u površinskom delu (najčešće krupnih) krtola.

Šuplje srce – Na ovu pojavu takođe utiče nepovoljni vodni režim i ona se takođe javlja na krupnijim krtolama. Simptomi ovog oboljenja manifestuju se šupljinom u centralnom delu krtole. Na preseku krtole formira se mrko obojeno tkivo u kome se javlja šupljina nepravilnog oblika. Ova pojava nastaje usled činilaca koji utiču na brzo povećanje veličine krtole (preterano đubrenje, navodnjavanje, jake kiše). Takođe, ovu pojavu mogu prouzrokovati i visoke temperature. Za suzbijanje ove pojave preporučuje se veća gustina sadnje kako ne bi došlo do razvoja krupnih krtola, optimalno đubrenje i navodnjavanje kao i uništavanje nadzemne mase (cime) kad krtole dostignu optimalnu veličinu.

Uvećane lenticele – Na krtolama krompira, odnosno na površini pokožice krtola se pojavljuju sitne tačkice – lenticele, koje su uvećane. To su prirodni otvori koji služe za disanje. Do pojave uvećanih lenticela dolazi usled vlažnog i sabijenog zemljišta i nedostatka kiseonika. Zbog ove pojave krtole su meta napada mnogih bolesti. Preventivne mere su: prilikom sadnje krompira koristiti zdrave krtole, održavati optimalnu temperaturu, vodni režim i dobru aerisanost u zemljištu.

Nitavost klica – To je pojava do koje dolazi krajem vegetacije usled nepovoljnog temperaturnog režima zemljišta(temperatura veća od 29 stepeni), kao i usled delovanja nekih virusa. Takve krtole, kod kojih se primeti deformacija, trebalo bi odbaciti i ne koristiti za sadnju. Preventivne mere su: održavanje povoljnog temperaturnog i vodnog režima u zemljištu (ogrtanje i navodnjavanje).

Crno srce – Spolja na krtolama ne uočavaju se nikakve promene. U retkim slučajevima može doći do pojave ružičastih ili crnih vlažnih mrlja na površini krtola. Karakterističan simptom unutar krtole je potamnjivanje tkiva – sivocrno do mastilocrne boje. Ovakva boja je uglavnom ograničena na centar (srce) krtole, ali se u nekim slučajevima može proširiti do pokožice. Tkivo sa promenom boje je uglavnom ograničeno u odnosu na zdravo tkivo, i kad se tkivo isuši postaje čvrsto i kožasto. U obolelim delovima krtole se u poodmaklim fazama tkivo isuši, skuplja i formira šupljine. Ako se krtole seku neposredno pre povređivanja, boja tkiva je normalna. Neposredno po dospevanju u dodir sa vazduhom, tkiva postaju rozikasta, potom siva, ili braonkasta i konačno crna. Do pojave crnog srca dolazi kad izvor kiseonika za potrebe unutrašnjih tkiva koristi brže nego što je mogućnost dotoka kiseonika. Uslovi koji mogu uticati na pojavu crnog srca mogu se javiti prilikom poplavljivanja polja ili kad je temperatura zemljišta ekstremno visoka, u skladištu kad je loša ventilacija, u transportu kad se krtole pregrejavaju, ili u uslovima produženog skladištenja na temperaturama oko nula stepeni. Pojava crnog srca se može pojaviti i kad su krtole izložene temperaturama od 41 do 43 stepena u trajanju od dva sata. Preventiva je: prilikom skladištenja izbegavati visoke temperature i obezbediti dobru ventilaciju; prilikom transporta ne dozvoliti porast temperature iznad 16-21 stepena; ne skladištiti krompir u gomile visine preko dva metra ako nema dobre aeracije; tokom vađenja krompira uklanjati krtole što većom brzinom iz toplih, lakih zemljišta; uklanjati krtole krompira sa zemljišta odmah, ukoliko se vađenje krompira obavlja pri toplom vremenu.

Izvor: dipl. Inž. Zoran Panajotović, PSSS Pirot

Foto: Unsplash, Pixabay