Nemačka je u protekloj godini najviše živih svinja izvezla u BiH, gde su odvezene na klanje i preradu, piše ’Osnabruecker Zeitung’, navodeći podatke iz nemačkih statističkih baza.
Kako su istakli, ovi podaci pokazuju da je Njemačka u zemlje izvan EU prošle godine izvezla ukupno 6,6 miliona raznih živih životinja, a da je najviše živih svinja, njih 3.712, izvezeno u BiH.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, BiH je u prvih šest meseci ove godine uvezla živih životinja i mesa u vrednosti oko 353 miliona KM, dok je u istom periodu izvezla 12.000 tona životinja i mesa u ukupnoj vrednosti od oko 65 miliona KM.
Na primer, u prvoj polovini godine u BiH uvezeno je oko 4.500 tona živine u vrednosti oko 11,5 miliona KM, a izvezeno 1.300 tona u vrednosti oko 3,6 miliona KM. Živih životinja uvezeno je oko 4.100 tona, u vrednosti oko 19,5 miliona KM. Što se tiče živih svinja, u prvoj polovini ove godine iz Nemačke je u BiH uvezeno 176 tona, ukupne vrednosti 716.000 KM, a izvozilo se samo u Srbiju, i to 400 tona, ukupne vrednosti oko 900.000 KM.
Ako je verovati ovim podacima, nemačke svinje plaćane su 4 KM po kilogramu žive vage, dok su svinje iz BiH u Srbiji plaćali 2,25 KM po kilogramu žive vage.
Ostoja Nikolić, predsednik Upravnog odbora Republičkog udruženja proizvođača mleka i goveda RS, kaže da su okolne zemlje, a pogotovo zemlje EU, učinile sve da pomognu svojim poljoprivrednim proizvođačima kroz razne oblike subvencija, a da organi u BiH čine vrlo malo da zaštite domaću proizvodnju, te da je to razlog da se malo izvozi van BiH, pogotovo u EU.
– Ja ne znam kako drugačije da objasnim da su meso i drugi proizvodi koje uvozimo jeftiniji od naših. A garantujem da je ovo što mi proizvedemo mnogo zdravije i bolje za konzumaciju od tog uvoznog, pogotovo što nama ovde dođe ono što je kod njih najnekvalitetnije – rekao je Nikolić za „Nezavisne“.
On smatra da problem nije samo u slabom delovanju domaćih vlasti, već i u needukovanosti domaćih potrošača.
– Ljudi uglavnom gledaju da kupe ono najjeftinije i često ne gledaju kvalitet. Ne može kobasica koštati četiri marke po kilogramu, a da to bude vrhunski kvalitet. Ljudi se sve više razboljevaju zbog prerađenog uvoznog mesa. Trebalo bi da obrate pažnju na svoje zdravlje i na zdravu hranu – dodaje on.
Nikolić ne očekuje pomoć od EU, nego od domaćih organa.
– Niko vama danas ne daje ništa besplatno, a da nešto ne traži zauzvrat. Nikome ne bi trebalo više biti u interesu nego nama da imamo zdravu i uspešnu domaću poljoprivrednu proizvodnju – ističe Nikolić.
Podsećanja radi, EU je u nekoliko navrata morala da otkaže sredstva upućena za pomoć poljoprivredi u BiH zbog političih problema, a poslednji takav slučaj vukao se nekoliko godina jer nije bila usvojena Strategija o ruralnom razvoju, kad je EU povukla više desetina miliona evra kojim je planirala da pomogne BiH.
Osim u novcu i fondovima, u Evropskoj komisiji tvrde da su poljoprivredu BiH pomogli i asimetričnim trgovinskim aranžmanima.
– Od 2000. godine, EU je unilateralnom odlukom omogućila BiH da dobije slobodan pristup tržištu EU za gotovo sve poljoprivredne proizvode, osim vina, nekih ribljih prerađevina, šećera i teladi, gde se primenjuju određene tarife – rekli su iz EK.
Izvor: nezavisne.com
Foto: Free Images
