Neonikotinoidi nisu opasnost samo za pčele

30

Insekticidi iz grupe neonikotinoida ne predstavljaju ozbiljnu opasnost samo za pčele, već i za mnoge duge vrste, upozorava se u izveštaju naučnika koji je 12. januara objavio ’Greenpeace’.

Iz ekološke organizacije navode da novi dokazi ukazuju da upotreba neonikotinoida ima šire ekološke posledice i predstavlja pretnju i za bumbare, leptire i vodene insekte. Posle ocene rizika nadležne evropske agencije iz 2013. da klotijanidin, imidakloprid i tijametoksam predstavljaju opasnost za pčele, Evropska komisija uvela je delimičnu zabranu i ograničila upotrebu tih pesticida. Konačna odluka o sudbini neonikotinoida očekuje se na jesen. U međuvremenu industrija pesticida tvrdi da proizvodnja uljane repice trpi zbog zabrane i snažno lobira u Briselu da njihovi proizvodi ostanu na tržištu.

U novom pregledu stanja, čiju su izradu predvodili naučnici sa Univerziteta u Saseksu, analiziran je uticaj neonikotinoida i na ostale organizme, a ne samo na pčele.
’Greenpeace’ navodi da, prema novim dokazima, neonikotinoidi ne predstavljaju opasnost samo za pčele, već imaju šire ekološke posledice i pretnja su i drugim vrstama, poput bumbara, leptira i vodenih insekata.
– Neonikotinoidi mogu godinama da opstanu u poljoprivrednom zemljištu, što vodi ’hroničnom’ zagađenju i u nekim slučajevima akumulaciji tokom vremena – navodi se u pregledu i dodaje da ti sastojci mogu da stignu do vode i da imaju širi uticaj na lanac ishrane.
Pored toga, naučnici upozoravaju da novi podaci ukazuju na povećanu osetljivost vodenih organizama na neonikotinoide.

Pozivajući se na nove dokaze, ’Greenpeace’ traži od Evropske komisije da potpuno zabrani neonikotinoide, piše EurActiv.com.
– Koliko štete treba da bude napravljeno pre nego što EU zabrani te pesticide? – pita se direktor za poljoprivrednu politiku u ’Greenpeaceu’ Marko Kontiero i dodaje da je ’nauka jasno pokazala da su neonikotinoidi sveprisutni u prirodnoj sredini, ne samo u poljoprivredi’.

Profesor biologije Dejv Galson kaže da pored pčela, neonikotinoidi mogu da se povežu i sa smanjenjem populacije leptira, ptica i vodenih insekata.
– S obzirom na dokaze o raširenoj šteti u prirodnoj sredini, čini se da bi bilo mudro proširiti sadašnje evropske restrikcije – rekao je on.

Francuski ’Le Monde’ navodi da će ova godina biti odlučujuća za sudbinu neonikotinoida za koje se sumnja da su uzrok opadanja broja pčela i polinizatora u EU, budući da se na jesen očekuje odluka Evropske komisije o tome šta će biti sa delimičnim moratorijumom koji je uveden 2013.

Iako je Evropska komisija krajem 2016. trebalo da donese odluku, to se nije dogodilo, već je moratorijum produžen do sledeće odluke koja se očekuje na jesen 2017.

Do tada bi Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) trebalo da završi potpunu procenu rizika. Francuski list ocenjuje da Brisel neće imati mnogo manevarskog prostora jer preliminarna procena iz novembra 2016. pokazuje da je utvrđen visok nivo rizika za pčele.

U međuvremenu, prehrambena i agroindustrija izražavaju bojazan oko potrencijalnih efekata po poljoprivredu EU.

Istraživanje konsultantske kuće ’HFFA Researć GmbH’ urađeno za ’Bayer’ i ’Syngenta’ pokazalo je da zabrana neonikotinoida košta evropsku industriju uljane repice gotovo 900 miliona evra godišnje.

Prema podacima iz tog istraživanja, nekorišćenje tih insekticida umanjilo je prinos za četiri odsto, što znači izgubljenih 912.000 tona repice, kvalitet roda bio je slabiji u proseku za 6,3 odsto, a po hektaru zasađene uljane repice morale su da se koriste u proseku 0,73 dodatne folijarne prihrane.

U izveštaju se ističe i da potez Komisije ima globalne efekte na prirodnu sredinu jer će u cilju povećanja proizvodnje morati da se koristi veća površina.
– Izmeštanje proizvodnje uljane repice iz EU zahtevaće, prema procenama, dodatnih 533.000 hektara zemljišta izvan Evrope i za posledicu će imati emisiju ugljen-dioksida od 80,2 miliona tona, dodatnu potrošnju vode od 1,3 milijarde kubnih metara i vodiće gubitku u biodiverzitetu zbog pretvaranja livada i prirodnih staništa bogatih vrstama u obradivu površinu – navodi se u izveštaju.

Mreža nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida, PAN, ’zagrejala’ je debatu tvrdnjom da industrija pesticida pogrešnim informacijama vrši pritisak na zakonodavce EU da njihovi proizvodi ostanu na tržištu.
PAN navodi da Evropsko udruženje za zaštitu roda (ECPA), Evropsko udruženje proizvođača semena i udruženje poljoprvrednika ’Copa-Cogeca’ intenzivno lobiraju protiv zabrane neonikotinoida.
– Cilj im je da preplave službenike Evropske komisije, kao i poslanike Evropskog parlamenta, lažnim informacijama – naveo je PAN u saopštenju.

Zadužen za oprašivače u PAN Evropi Martin Dermin kaže da je ’izveštaj EFSA o neonikotinoidima jasan: nisu bezbedni za upotrebu’.
– Razumemo napore proizvođača pesticida i semena da prevare one koji donose odluke. Međutim, ’Copa-Cogeca’ se ponaša neodgovorno – od 2013, bez neonikotinoida, poljoprivredni prinosi su stabilni. Neonikotinoidi su farmerima skupi i uništavaju prirodnu sredinu i oprašivače od kojih naša poljoprivreda mnogo zavisi – istakao je Dermin.

Na molbu portala EurActiv.com za komentar, generalni sekretar udruženja ’Copa-Cogeca’ Peka Pesonen rekao je da je zbog zabrane tretitanja neonikotinoidima ’površina pod uljanom repicom u EU od 2013. smanjena za 10 odsto, da su troškovi poljoprivrednika povećani a njihovi prihodi smanjeni jer ne postoje alternativni proizvodi’.

Istovremeno u udruženju ECPA kažu da je jasno da farmeri trpe zbog zabrane neonikotinoida i to ne samo oni, već i životna sredina.

Foto: Cover Images


reklama