Velika očekivanja od dozvole za izvoz mleka iz BiH na tržište EU nisu se pokazala opravdanim, budući da je pokrivenost uvoza izvozom u 2016. povećana za svega tri odsto i iznosila je 51 odsto, rečeno je na prezentaciji Vanjskotrgovinske komore (VTK) BiH u Sarajevu.
Direktorka Sektora privrede VTKBiH Ognjenka Lalović istakla je da se to može pripisati teškoćama u procesu traženja i obnavljanja tržišta koja su izgubljena zabranom izvoza.
Spoljnotrgovinska razmena je nepovoljna – u 2016. izvezeno je mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 67,6 miliona KM (što predstavlja povećanje u odnosu na 2015. od 11 odsto ili 6,5 miliona KM), a vrednost uvoza iznosila je 133,5 miliona KM i povećana je za četiri odsto, odnsono 5,6 miliona KM.
Kad je reč o strukturi, sir, maslac i fermentisani proizvodi čine 80 odsto uvoza, a izvozili su se mleko i pavlaka, koji čine 76 odsto izvoza.
Crna Gora je vodeće izvozno tržište s 22,6 miliona KM (povećanje od 4,8 miliona KM). Srbija je sada na drugom mestu (14,1 milion KM), a Makedonija je i dalje treća s 12,5 miliona KM.
Najznačajnije uvozno tržište u prošloj godini je Nemačka iz koje je uvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 47,5 miliona KM, a slede Hrvatska (31,2 miliona KM), Srbija (13,3 miliona KM) i Slovenija (13 miliona KM).
Foto: Cover Images