Nedostatak padavina kao i njihov nepovoljan raspored uticao je na to da se u atarima beleže niži prinosi kukuruza od očekivanih. Procene su da bi prosečan prinos te žitarice u ovoj godini mogao da iznosi oko 3,5 tone po hektaru, što bi sa zasejanih oko milion hektara, pod tom žitaricom zadovoljilo domaće potrebe Srbije za žutim zrnom.
U povoljnim godinama za kukuruz na poljoprivrednom gazdinstvu Crveni iz Turije kažu da postižu dobre prinose kod te žitarice, i preko sedam tona po jutru, ali ove agronomske godine to nije slučaj. Nedostatak padavina učino je svoje te su prinosi umanjeni i pored primenjenih svih agrotehničkih mera.
– Očekujem prosečne prinose 3 – 3,5 tone po jutru. Izgledalo je to sve lepo dok je bilo zeleno i klip je imao veličinu, a posle se taj klip smanjio, zrno je plitko – kaže Miomir Crveni.
Milan Ranković, poljoprivrednik iz sela Ljuljaci, navodi da je ove godine usled suše manji prinos i kod silažnog kukuruza i da je slabiji kvalitet silaže za ishranu stoke.
– Godina je bila sušna, prouzrokovala je loš kvalitet kukuruza za silažu, ali smo uspeli da obezbedimo nešto silaže za ishranu stoke – kaže Ranković.
Gledajući rezultate prinosa kukuruza po rejonima, uočava se veliki raspon u ostvarenim prinosima, objašnjava dr Goran Bekavac, stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
– Oni lokaliteti koji su imali malo sportske sreće, pa su dobili padavine kišu sredinom jula ili krajem jula meseca, oni beleže nešto bolje rezultate od 6, 7, pa čak i 8 tona po hektaru. Na nekim lokalitetima, kao što je Kikinda, kreću se recimo 300-400 kg do 2 tone po hektaru. Ono što smo pričali i ranije, ja se nadam da će prosečan prinos biti za celu Srbiju oko 3,5 tone po hektaru, što bi bilo zadovoljavajuće za ovu godinu – kaže dr Bekavac.
A visok potencijal rodnosti gajenih hibrida kukuruza postiže se u povoljnim agroekološkim uslovima i u uslovima adekvatne primene agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza, kao ratarske biljne vrste.
Izvor: RTV
Foto: Envato
