Većina voćaka koje se kod nas gaje (badem, kajsija, breskva, šljiva, trešnja, višnja, kruška, jabuka, dunja, mušmula…) privalače pčele u velikoj meri zbog nektara i cvetnog praha, ali i pčele čine veliku uslugu voćkama jer vrše oprašivanje. Zato su pčelarstvo i voćarstvo grane koje se idealno dopunjuju i gde teško da bi jedna mogla da opstane bez druge.

Bez pčela većina pomenutih voćaka ne bi ni dala rod, a voćnjaci, s druge strane, pojačavaju pčelinju pašu, a njihov dragoceni nektar i cvetni prah imaju značajan uticaj na brzi razvoj pčelinjih društava u proleće. U izrazito voćarskim rejonima voćnjaci mogu ne samo da obezbede razvitak društava, već i da daju izvestan višak meda (ukoliko društva imaju dovoljan broj pčela izletnica). Cvetovi naših voćaka daju pčelama srazmerno velike količine cvetnog praha.

Badem – ima krupne bledocrvenkaste cvetove sa kojih pčele sakupljaju cvetni prah i vrlo malo nektara. Cveta vrlo rano, februara ili marta (zavisno od klimatskih uslova područja i godine).

Kajsija – obiluje cvetnim prahom, te je pčele vrlo rado posećuju. Sa cvetanjem počinje rano u proleće.

Breskva – cveta odmah posle kajsije, ružičasto crvenkastih cvetova koji pružaju pčelama cvetni prah i nektar. Nekih godina u toku leta na lišću i mladarima pojavljuje se i nedljika.

Šljiva – za pčele je najinteresantnija džanarika. Cvetovi su sitni, beli i vrlo mirišljavi, nekih godina izlučuju dosta nektara i cvetnog praha.

Trešnja – divlja trešnja daje dosta nektara i cvetnog praha, mada i ostale trešnje spadaju u red dobrih medonoša.

Višnja – cveta nešto kasnije od trešnja i uglavnom daje cvetni prah.

Kruška – pčele je masovno posećuju. Kad se cvetovi potpuno razviju daje dosta praha i nektara. Cvetovi kruške su bele boje, a najmedonosniji su oni divlje kruške.

Jabuka – cveta najduže od svih voćaka. Cvetovi su prijatnog mirisa. U izrazito jabučarskim rejonima nekih godina daje više nektara nego što je potrebno za pčelinju dnevnu potrošnju. Spada u red dobrih polenarica, te se pčelinja društva posle ove paše naglo razvijaju.

Dunja – cveta posle ostalih pomeutih voćaka. Pčele je rado posećuju pošto njeni cvetovi izlučuju dosta nektara. Dobra je polenarica.

Za uspešno oprašivanje voćaka potrebno je da košnice budu što bliže voćnjaku. Ako su suviše udaljene, pčele gube vreme u preletanju i više rasturaju po drugim biljkama. Zbog velikih kruna i ranog cvetanja voćaka, te čestih zahlađenja u proleće, pčele u voćnjacima lete na manje daljine nego što to čine u polju.

Jedan hektar voćnjaka trebalo bi da bude oprašivan sa tri jaka pčelinja društva. Radi obostrane koristi, kako za pčele tako i za dobro oprašivanje, pčelinja društva bi trebalo da imaju dovoljno veliki broj pčela izletnica. Zato je preporučljivo da se pčelinjak posebno spremi za oprašivanje, što se postiže ukoliko se razvoj pčelinjih društava u rano proleće ubrza blagovremenim nadražajnim prihranjivanjem.

Izvor: dipl.ing.polj. Dejan Stefanović

Foto: Pixabay