Mladalački period je razvoj voćaka, vegetativno razmnoženih, od sadnje do plodonošenja. Mladalačka nerodnost voćaka najčešće zavisi od podloge, sorte i načina rezidbe, kao i od ekoloških uslova u sredinama njihovog gajenja.
Mlade voćke odlikuju se izraženim rastom vegetativnih organa dok ne dostignu maksimalnu veličinu krune, koja je uslovljena i određena genotipom sorte i činiocima sredine.
Podloga može imati veliki uticaj na trajanje mladalačkog perioda. Ukoliko je, na primer, jedna sorta jabuke okalemljena na sejancu, mladalački period je duži nego kod iste sorte okalemljene na neku vegetativnu podlogu. Sorta crveni delišes na divljaci počinje plodonošenje u šestoj ili sedmoj godini, dok na vegetativnoj podlozi stupa u rod u drugoj ili trećoj godini posle sadnje. Slično važi i za krušku. Na primer, sorta krasanka okalemljena na dunji počinje plodonošenje u trećoj, a na sejancu kruške u petoj ili šestoj godini. Šljiva požegača na podlozi džanarike počinje da rađa u šestoj ili sedmoj godini, a na sopstvenom korenu u četvrtoj godini.
Sorta kao genetski faktor, takođe, ima uticaj na trajanje mladalačke nerodnosti. To je naročito izraženo kod jabuke sorte zlatni delišes i zlatne parmenke koje počinju sa plodonošenjem već u drugoj i trećoj godini, dok u istim uslovima na istoj podlozi naše sorte budimka, šumatovka i druge plodonose znatno kasnije. Osim ovih, uticaj sorte na trajanje mladalačkog perioda izražen je i kod koštičavih voćnih vrsta.
Uticaj rezidbe – Odmah posle sadnje voćaka nastaje period rasta i formiranja krune, koja bi trebalo da bude razvijena i pravilna. Zbog toga je potrebno prilagoditi agrotehničke mere, od kojih je posebno važna rezidba voćaka u cilju formiranja oblika krune. Razvitak i porast skeletnih grana i grančica trebalo bi da bude umeren i da odgovara biološkim osobenostima sorte i uslovima sredine. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na dužinu rezidbe, jer svaka kratka rezidba podstiče jači vegetativni razvoj voćaka, koje u tom periodu ispoljavaju bujan porast. Kratka rezidba kod svih voćnih vrsta produžava trajanje mladalačkog perioda, dok ga duga rezidba skraćuje. U prvom periodu rasta rezidba se vrlo malo izvodi, dok se njen intenzitet povećava sa starošću. U ovom periodu velike su specifičnosti ove mere po vrstama, ali i sortama voćaka. Pravilo je da se rezidba u ovom periodu obavlja proređivanjem grančica radi regulisanja njihovog normalnog razvoja. Samo se u izuzetnim slučajevima letorasti skraćuju. Ukoliko je to moguće, izbegavati njihovo prekraćivanje, naročito prvih godina dok traje oblikovanje krune. Preduge letoraste bolje je prevesti na najbližu grančicu gde bi letorast trebalo da se prekrati.
Ishrana voćaka – Đubrenje azotom, pored drugih agrotehničkih činilaca, u velikoj meri može uticati na trajanje mladalačkog perioda voćaka. Zbog toga se preporučuju umerene količine tog đubriva da ne bi došlo do produžetka trajanja mladalačkog perioda. Ove norme potrebno je određivati na osnovu rezultata agrohemijskih analiza zemljišta ili folijarnih analiza, jer i malo veće količine azota mogu negativno uticati na vegetativni porast ili prouzrokovati izostajanje normalnog i bržeg završetka mladalačkog perioda razvitka voćaka.
Ekološki uslovi – Vlažnost i obilne padavine u određenom rejonu, kao i izražena plodnost zemljišta mogu prouzrokovati produženje mladalačkog perioda.
Osim navedenih činilaca koji utiču na trajanje ovog perioda od sadnje do plodonošenja, važan uticaj imaju sistem i način gajenja (na primer, da li je primenjena kotlasta kruna, kosa, pravilna ili nepravilna palmeta i drugo). Takođe, pravilna, adekvatna agrotehnika može da skrati trajanje mladalačke nerodnosti. Generalno, mladalački period jabuke i kruške traje duže, dok je kod koštičavih voćnih vrsta nešto kraći, naročito kod breskve, kajsije i badema.
Izvor: Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak
Foto: Free Images, Pixabay
