Šetlandski poni je najmanja britanska rasa konja koja vodi poreklo, kako se naslućuje iz imena, sa Šetlandskih ostrva.

Pretpostavlja se da su mali konji ovog tipa živeli i radili na tim ostrvima, poznatim po prilično negostoljubivoj klimi, i pre dve hiljade godina. Najranije slike i skice šetlandskog ponija datiraju iz devetog veka. Nosio je teret i radio na njivama, u krajevima gde krupniji konji nisu mogli da opstanu.

Šetlandski poni je, uprkos svojoj veličini, snažan i izdržljiv konj. Zime na Šetlandskim ostrvima su duge i hladne, sneg i led uništavaju svu vegetaciju i zamrzavaju izvore. Samo najizdržljiviji konji mogli su da prežive zimu. Poljoprivrednici i stočari su zimi puštali konje da sa drugom stokom lutaju obalinom, gde su mogli da se hrane slanom morskom travom.

Prirodnom selekcijom nastao je mali, ali snažan konj, visok do 107 cm u grebenu, sa snažnim, kompaktnim telom, jakim, kratkim nogama i dugom grivom i repom. Šetlandski poni zimi dobija veoma gustu i dugu dlaku. Ima lepu, malu, plemenitu glavu. Može da bude gotovo bilo koje boje. Druželjubiv je, miran i inteligentan, ali ume da bude i veoma srčan, nestrpljiv i ponekad neraspoložen za saradnju. S obzirom na to da je u pitanju mali i veoma inteligentan konj, često je razmažen i tvrdoglav, posebno ako se pravilno ne vaspita i obuči. Spada u dugovečne rase.

U devetnaestom veku, sa početkom industrijske revolucije, veliki broj šetlandskih ponija je brodovima prenesen na jug, u rudnike Engleske, gde je vukao kola sa ugljem. Opet je njegova veličina presudila: poni je mogao da se kreće uskim mračnim hodnicima i radi u teškim uslovima.

Šetlandski poni je najsnažniji poni: može da nosi oko 60 kg i da po zemlji vuče teret koji je dvostruko teži od njega. Ovu rasu su koristili kao dečjeg konja širom Velike Britanije, a danas i na čitavom svetu. Najčešće se sreće u školama jahanja i na takmičenjima za decu. Koristi se i kao konj za terapijsko jahanje. Lako se obučava.

Izvor: veterina.info

Foto: Pixabay, Wikipedia