Kantarion (Hypericum perforatum) se u našim krajevima uglavnom sakuplja iz prirode, ali se može gajiti i plantažno kao usev za dodatni prihod u domaćinstvu.

Kantarion je od davnina poznata lekovita biljka, posebno za spravljanje ulja (droga potopljena u neko biljno ulje i ostavljena nekoliko meseci, često izložena suncu) koje ima višestruku primenu u narodnoj medicini. Odvajkada se u narodu ceni i mnogo upotrebljava, spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, dijareje itd. Ulje se upotrebljava tako što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza pa se kao oblog privije na povređeno mesto.

Od kantariona se koristi gornja polovina biljke u cvetu. Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatičnog ukusa. I u savremenoj fitoterapiji kantarion zauzima istaknuto mesto. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Pomaže zaceljivanju rana i opekotina, naročito opekotina od sunca. Međutim, najinteresantniji je snažan antidepresivni efekat kantariona koji se intenzivno ispituje. Kantarion postiže antidepresivni efekat sličan standardnim preparatima, uz neželjena dejstva pet puta manja od tricikličnih antidepresiva.

Prapostojbina kantariona je predeo istočne Evrope i zapadnog Sibira, a kasnije se proširio po celoj Evropi, Americi i Australiji. U preko 20 država (Australija, Novi Zeland, Indija, zemlje severne i južne Amerike, Južna Afrika), i pored svojih lekovitih svojstava, okarakterisan je kao invazivni korov, koji potiskuje prirodne populacije krmnih biljaka i, u većoj koncentraciji, može biti toksičan po životinje.

U Srbiji je naročito rasprostranjen u brdsko-planinskom području (Tara, Zlatibor, Kopaonik, Stara Planina, Rtanj, Fruška Gora). Kod nas se uglavnom sakuplja u prirodi, dok se u zapadnoj i istočnoj Evropi sve više plantažno gaji. Smatra se da i kod nas postoji perspektiva plantažnog gajenja kantariona, zato što su zahtevi tržišta sve veći.

Uzgoj kantariona

Kantarion je višegodišnja kultura i ostaje na istom zemljištu deset godina pa se ne uvodi u plodored. Prilikom zasnivanja useva, najbolji predusevi su okopavine koje ostavljaju čisto, manje zakorovljeno zemljište.

Osnovnu obradu zemljišta je neophodno obaviti u jesen ukoliko se kantarion seje u proleće. Dopunska obrada je izuzetno važna, jer je neophodno što bolje pripremiti tlo, a posebno njegov setveni sloj. Za organsku proizvodnju kantariona uglavnom se koristi organsko đubrivo (stajnjak) u količini od 30 t/ha. Stajnjak se obavezno zaorava odmah posle rasturanja, koje se obično obavlja po oblačnom vremenu. Mineralno đubrivo se primenjuje pre jesenje obrade u količini od 250 kg/ha kompleksnog NPK đubriva sa odnosom hranljivih elemenata 8:24:16. Prihranjuje se pred prvo kultiviranje sa 200 kg/ha azotnih đubriva (KAN). Nadzemna masa se kosi posle završetka vegetacije, radi bolje regeneracije biljaka u proleće.

Kantarion se može gajiti na više načina, pre svega direktnom setvom i deljenjem starih bokora. Direktna setva se obavlja u aprilu i to širokoredno, na 40-50 cm između redova i 10 cm u redu, na dubinu od jednog centimetra. Posle nicanja, usev se proređuje na potreban razmak između biljaka. Proizvodnja rasada obavlja se u hladnim lejama u toku maja. Seme se ne zatrpava u zemlju pošto bolje klija na svetlu, već se blago pritiska uz zemljište zbog kontakta. Biljke se sade u redove na međusobnom rastojanju od 60 cm, zbog mogućnosti međuredne kultivacije.

Nega useva obuhvata kultiviranje, okopavanje sa plevljenjem, prihranjivanje, zaštitu useva i navodnjavanje po potrebi. Kultivira se dva do pet puta, u zavisnosti od vremenskih uslova. Zaštita se obavlja samo kod većih napada bolesti. Od štetočina su česti napadi buvača, a usev se štiti sredstvima na bazi malationa.

Žetva kantariona se obavlja u dva navrata. Prvi otkos dospeva početkom jula, a drugi krajem septembra. Na većim nadmorskim visinama dobije se samo jedan otkos godišnje. Kosidba se na manjim zasadima obavlja ručno, a na većim površinama mašinski. Kantarion se kosi u fazi punog cvetanja. U prvoj godini dobije se 2.000-3.000 kg/ha osušene herbe. Sirovina je jako higroskropna (lako upija vlagu), pa se čuva u papirnim vrećama, na suvom i tamnom mestu. Žetva semena se obavlja kada je 80% semena dobilo mrku boju, a za tu namenu se koriste žitni kombajni.

Upotreba kantariona

Koristi se kao začin za ribu, jela od mesa i povrća. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji. Popravlja ukus i boju, pa se zajedno sa drugim začinskim travama upotrebljava u aromatizaciji tonika.

Čaj od kantariona – u 2 dl vrele vode stavi se 1 kašika isitnjenenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Proceđeno se pije tri puta dnevno kod gastritisa, čira na želucu, dijareje, kod bolesti jetre, žutice, upale mokraćne bešike, nervnih bolesti, glavobolje, bubrežnih tegoba, menstrualnih tegoba, slabokrvnosti, kašlja i dr. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim travama i lekovima.

Vino od kantariona – za lekovito vino potrebno je 40 grama cvetova koji se preliju litrom kvalitetnog vina, a smeša je pusti da odstoji na toplom mestu 30 dana. Posle toga, potrebno je vino dobro ocediti i malo zasladiti. Za bolje varenje piju se 2 čašice dnevno pre jela.

Kantarionovo ulje – 250g svežih cvetova kantariona potopiti u litar hladno ceđenog maslinovog ulja, uz dodavanje 60 g sasitnjenog natrijumsulfata, i ostavi na suncu 6 nedelja, uz povremeno mućkanje. Posle tog perioda radi se ceđenje kroz gazu. Kantarionovo ulje poslednjih godina zvanično nalazi primenu u naučnoj medicini, veterini, kozmetici i farmaciji. Primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge) i oralno (začin, piće i lek). Ono je najbolji lek protiv opekotina dobijenih od sunca, pa čak i kod težih oblika opekotina. Kantarionovo ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti osetljive kože.

Toksičnost kantariona

Iako lekovit, kantarion ipak hipericin i hipericium, supstance koje imaju toksično delovanje. Pretpostavlja se da su nedozrele bobice najotrovniji deo kantariona . Zato ga ne treba sakupljati kad precvetaju. Kantarion ne treba koristiti za vreme trudnoće i laktacije (dojenja). Dugotrajna interna upotreba kantariona u obliku čaja ili ulja može dovesti do preosetljivosti kože na sunce. Hipericin izaziva fotosenzibilnost, pa se na koži lica svetlijeg tena mogu javiti opekotine. Kao nuspojava prvo se javlja otečenost usana. Zato bi tokom terapije kantarionom trebalo izbegavati sunčanje ili odlazak u solarijum.

NAPOMENA: Osim imena kantarion, ova biljka poznata je i pod nazivima: gospina trava, bogorodična trava, gorac, strašno zelje, ivanje zelje, pljuskavica, šeljanževka, žutenica, gorač, ovnika, krvavac, gorčac, žuta metlica, žućenica, zaseknica, zvekac, zvončac, izdatjivica, marina ručica, ženska kantarija, smaknež, smicaljka, tantur…

Izvor: dipl inž Suzana Rašić, PSSS Niš, dipl. inž. Jorgovanka Vlajkovac, PSSS Požarevac

Foto: Pixabay