Uzrečica ’u svakoj čorbi mirođija’ može i bukvalno da se shvati s obzirom na to da se mlade sočne grančice i lišće ove biljke upotrebljavaju kao začin u brojnim jelima, salatama ili u konzervaciji povrća.

Mirođija je jednogodišnja vrsta, kratke vegetacije od oko 90 dana. Odlikuje se mirišljavim eterskim uljem i bogatstvom vitaminima.

Mirođija ima male potrebe za toplotom. Seme klija već na 3 stepena, a biljka najbolje raste na temperaturi od 15 do 17 stepeni. Nema velike potrebe za svetlošću, ali pri slabom osvetljenju biljke se izdužuju i manje su aromatične. U početnim fazama rasta ima velike potrebe za vlagom, a kad se dobro ukoreni postaje otporna na sušu. Kasni letnji usevi moraju se ipak navodnjavati. Đubri se stajnjakom pod prethodni usev. Uspeva posle svih povrtarskih vrsta. U bašti se često gaji kao međuusev, po obodu leja, pored voda za navodnjavanje.

Zemljiše za mirođiju obrađuje se kao i za šargarepu, a to znači pored osnovne obrade u jesen, pred setvu se primenjuje prolećna obrada i predsetvena priprema zemljišta. Đubri se sa 80-120 kg N, 80-100 kg P i 100-110 kg K i prihranjuje se jedan do dva puta.

Mere nege uključuju kultiviranje, prihranjivanje, zalivanje i zaštitu useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja (jer seme veoma sporo niče) spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.

Berba se obavlja odsecanjem grančica kad biljke dostignu visinu 10 do 15 cm, što obično biva četiri do pet nedelja posle nicanja.

Izvor: dipl. inž. Mira Miljković, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay