Preparati na bazi bakra su među najrasprostranjenijim kontaktnim i preventivnim fungicidima i baktericidima koji na patogene deluje višestruko i nespecifično.
Bakar oslobađa Cu2+ jone koji prodire u spore gljiva i inhibira enzimske procese. Često se susrećemo za preporukama da se primeni bilo koji od bakarnih preparata, ili sa druge strane da su najbolji preparati na bazi bakar hidroksida. Ovo baš i nije netačno stanovište i svaki od bakarnih praparata ima svoje prednosti i mane.
Od aktivnih materija na bazi bakra na tržištu možemo naći bakar oksihlorid, bakar oksid, bakar hidroksid, trobazni bakar sulfat i bakar sulfat. Da bi se aktiviralo dejstvo bakra neophodno je da dođe do vlaženja depozita na listu. Od same formulacije bakra zavisi kojom brzinom i u kojoj količini će se aktivirati Cu2+ joni koji deluju štetno na gljive i bakterije. Brzina dejstva preparata je obrnuto proporcionalna je perzistentnošću preparata na biljnoj površini, odnosno, ispiranju depozita. Iz ovoga se nameće zaključak da je bakar oksihlorid najdugovečniji na površini biljke, ali mu i najviše vremena i padavina treba da bi se aktivirao. Redom slede bakar oksid, bakar hidroksid, bakar trobazni sulfat i na kraju preparati na bazi bakar sulfata, koji imaju najbrže i najjače trenutne reakcije, ali su izuzetno slabo postojani na biljci.
Ukoliko je potrebno da biljka bude zaštićena na duži vremenski period koristićemo preparate na bazi bakar oksihlorida, bakar oksida ili bordovske čorbe. Ukoliko nam je potrebno trenutno brzo delovanje bakra onda ćemo se opredeliti za bakar sulfat ili trobazni bakar sulfat koji imaju i najjače baktericidno dejstvo. Bakar hidroksid se nalazi po parametrima na sredini.
Jako je bitno da znamo kada, protiv čega, koje formulacije i u kojim vremenskkim uslovima primenjujemo bakarne preparate kako bi dobili maksimalni učinak.
Izvor: mast. inž. polj. za zaštiitu bilja Dušan Stojanović, PSSS Niš
Foto: Free Images
