Poljoprivrednicima u naredna dva meseca predstoji najvažniji posao u godini – setva jarih useva. Posao predstavlja jednu od najvećih tekućih investicija, kako za poljoprivrednike, ali i za državu, jer je potrebno uložiti ogromna sredstva da bi se zasejalo oko dva miliona hektara zemlje, koliko se obrađuje u prolećnom periodu.
Neuobičajeno blaga zima znatno je kod poljoprivrednika ubrzala radove na pripremi setvene strukture. S obzirom na tešku prošlogodišnju sezonu, pogotovo kada se radi o cenama ratarskih kultura, kao i nestabilnom tržištu na koje utiču različiti faktori, poljoprivrednici prolećnu setvu dočekuju sa mnogo nepoznanica, dilema, strepnji i neizvesnosti.
Pre svega, nisu zadovoljni trenutnom količinom vlage u zemljištu i očekuju da najavljene padavine (ako ih bude) koliko-toliko poprave situaciju do polovine marta kada bi, po agrotehničkim rokovima, trebalo da krene setva šećerne repe. Površinski slojevi zemljišta, naročito u Vojvodini, usled neznatnih padavina, poprilično su tvrdi, a u pojedinim delovima su i dehidrirali.
– Za ratare u ovom momentu to je velika muka. Zbog jače otpornosti zemljišta može se očekivati i veća potrošnja goriva što, uz sve inpute, u krajnjem zbiru poskupljuje troškove proizvodnje – kaže poljoprivrednik Marko Atanacković, ratar nove generacije poljoprivrednika iz Turije.
Većina proizvođača, u skladu sa svojim mogućnostima, a prvenstveno vodeći računa o plodoredu, pripremila je setveni plan za oranice koje obrađuju. Proteklih mesec-dva, ko je god mogao, od dobavljača je poručivao i nabavljao neophodan repromaterijal za setvu. Dosta proizvođača već je nabavilo, a neki su još uvek za potrazi za semenom, đubrivom, neophodnim hemijskim preparatima…
– Velika je neizvesnost u vezi s tim koje će kulture poljoprivrednci posejati. Dilema dolazi zbog dugotrajnih suša koje ih uzastopno prate već nekoliko godina. Još uvek se ne zna šta možemo očekivati, a dve kulture su pod posebnim znakom pitanja – soja i kukuruz. Soja je prošle godine pretrpela velike gubitke i potpuno podbacila, dok se kukuruz, koji je do sada zauzimao 50 odsto ukupnih površina, ove godine verovatno neće sejati u tolikom obimu, ali će se kao veoma važna kultura, ipak, sejati – rekao je agronalitičar Milan Prostran.
Najveću muku poljoprivrednicima uoči setve zadaju sve više cene đubriva.
U poslednjih mesec dana, ako je suditi po izveštajima sa Produktne berze, cene đubriva rastu na dnevnom nivou i već sada je skuplje 30 odsto, nego što je bilo jesenas.
– Posle novogodišnjih praznika cena đubriva je bila 50 dinara kilogram, a sada je 64. Problem je što uvek u vreme prihrane pšenice đubrivo poskupi, a to se odražava i na prolećnu setvu ostalih kultura. Istovremeno cene naših ratarskih proizvoda ostale su na istom nivou kao i lane, čak i manje vrede – kaže Atanacković, dodajući da mineralnog đubriva ima dovoljno na tržištu, ali potražnja je slabija.
Ratare takođe brine i to što su i semena sve skuplja, a nema ih dovoljno. Najviše se to odnosi na semenski kukuruz, iako je i on, u zavisnosti od dobavljača, poskupeo 20-30 odsto. Zbog svega toga mnogi poljoprivrednici su nezadovoljni, zabrinuti i gledaju kako da sa nikad jeftinijim cenama ratarskih kultura, što jeftinije prođu u setvi.
– Ukoliko žele da na vreme obave setvene radove, prinuđeni su da se zadužuju i podižu ni malo jeftine kredite kod banaka. Trenutno, kakva je situacija sa inputima, računica ratara je da će setva kukuruza, i uz subvencionisano gorivo po hektaru, koštati najmanje oko 80.00O – 100.000 pa čak i više dinara po hektaru, ne računajući zakup zemlje – smatra Prostran.
U Udruženju „Žita Srbije“ kažu da među poljoprivrednicima nikad nije vladala veća neizvesnost pred setvu. Mnogi, kako kažu, ne znaju šta da seju, a da im se isplati po trenutno važećim cenama.
– Bez obzira na sve očekuje se da i ovog proleća površine pod kukuruzom ponovo budu najveće. Unazad tri godine evidentno je povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 stigle do milion hektara, Očekujemo da će toliko biti zasejano i ovog puta, dok je kod soje, zbog niske cene, vlada velika neizvesnost – rekla je Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije“.
Iako im je lane suša umanjila rod soje za više od 30 odsto, poljoprivrednici u ataru Bača ostaju dosledni ovoj kulturi, čak planiraju i povećanje površina pod tom leguminozom.
Ove godine se nadaju boljoj godini sa više padavina pa tako i većem rodu soje čiju prinos bi mogao da ih oporavi od gubitaka iz prethodnih sezona.
– Proizvođačima i našim zadrugarima izlazimo maksimalno u susret, dajemo im punu podršku, činimo sve što je u našoj moći i pomognemo im u nabavci semena soje, ali i ostalih kultura kako bi okončali setvu na vreme i postigli što bolje proizvodne rezultate – ističe Miloš Vuković, direktor ZZ „Zadrugar“ iz Bača.
Zemljoradničke zadruge u pokrajini užurbano obavljaju poslove oko proletnje setve, kako na svojim tako i na posedima zadrugara i kooperanata.
U Zadružnom savezu Vojvodine (ZSV) kažu da je snabdevenost zadruga repromaterijalom manje-više na nivou ranijih godina. Kod zadrugara postoji rastući trend da se idu na ekstenzivnije kulture, sa manje ulaganja i samim tim računa se i na manje gubitke.
– Lane mnogi nisu unovčili svoj rad, ostali su dužni poveriocima što se vidi po prodaji zemljišta kako bi se namirili gubici. Priprema za prolećnu setvu je siromašnija, jer poljoprivrednici gledaju da uštede na đubrivima, a žele i da se snabdeju subvencionisanim gorivom – veli Petar Radić iz ZSV.
Sve u svemu ratare, osim velikog posla, sasvim je izvesno, čeka skupa i neizvesna setva, a prisutan je strah od nove suše koja bi ih definitivno finansijski dokusurila.
Ono što svakako raduje jeste najava poljoprivrednika za setvu većih površina pod sojom s obzirom na to da je njena cena u konstantnom padu. Podsetimo, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana, i dovoljne količine za svoje potrebe.
Sve su ovo samo predviđanja i nagađanja, a pravo stanje na setvenim površinama znaće se tek kada se u maju, završe svi poslovi na njivama.
Izvor: K. Rajević/Poljoprivrednik
Foto: Envato