Azijska voćna mušica, Drosophila suzukii, polifagna je i invazivna štetočina koja napada zdrave plodove u toku zrenja širokog spektra voćnih vrsta.
Može da pričini ogromne štete na svim voćnim vrstama koje imaju tanku pokožicu ploda kao što su jagoda, malina, kupina, trešnja, višnja, breskva, kajsija, šljiva, smokva i grožđe.
Poreklom iz Japana, gde je poznata od početka prošlog veka, D. suzukii je relativno skoro stigla do Evrope i naših krajeva.
Iz familije Drosophilidae poznato je oko 3.000 vrsta, a ono što D. suzukii izdvaja po značaju je polaganje jaja isključivo u nedozrele i neoštećene plodove, za razliku od svojih srodnika koji jaja polažu u prezrele, već oštećene plodove.
Polaganjem jaja u tkivo ploda, azijska voćna mušica pričinjava primarnu štetu, dok se sekundarna svodi na prodor raznih prouzrokovača biljnih bolesti koje naseljavaju oštećen plod.
Polaganje jaja u neoštećene plodove omogućava očvrsla legalica u obliku testere. Izgled legalice je glavna karakteristika po kojoj se ženka D. suzukii razlikuje od drugih vrsta, dok mužjak ima karakteristične pege na krilima i nogama po čemu je lako prepoznatljiv.
Pri ovipoziciji, ženka položi jedno do tri jajeta, a u jednom plodu nesmetano se razvija i do 70 larvi. Jaja su bele boje. Iz položenih jaja u plod se pili larva dužine 0,6 do 3,5 mm. Prilikom razvoja, larva se hrani sadržajem ploda koji gubi svaku tržišnu vrednost.
Lutka je crvene ili smeđe boje, dužine do 3 mm. D. suzukii uglavnom prezimljava u stadijumu imaga koji se aktivira početkom proleća kad temperatura premaši 10 stepeni. Broj generacija zavisi od klimatskih uslova, a kreće se između 3 i 13 u toku godine. Životni vek D. suzukii najčešće iznosi tri do devet nedelja i za to vreme jedna ženka može da položi i do 300 jaja.
Azijska voćna mušica napada plodove pre, ali i posle berbe. Ukoliko se u plodu razvija larva, oni postaju mekani i gube tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi često trunu kao rezultat naseljavanja patogena jer pored toga što uništava mehaničku otpornost plodova na patogene, D. suzukii ima ulogu i vektora prouzrokovača gljivičnih oboljenja. Gubici su ogromni, a nisu retki slučajevi i totalne štete. Tako je u Francuskoj 2011. godine na jagodi zabeleženo propadanje svih plodova u zasadu, dok je u Španiji destrukcija istog intenziteta zabeležena u nekoliko zasada trešnje.
D. suzukii ne napada nezrele, prezrele i oštećene plodove, nego isključivo zdrave plodove u toku zrenja. Početak napada se vezuje za promenu boje ploda kad se povećava koncentracija šećera u plodu, a pokožica postaje mekša. Napominje se da su napadu posebno izloženi voćnjaci pored šuma gde štetočina prezimljava.
U cilju praćenja pojave vinske mušice ploda koriste se jeftine ali efikasne lovne posude. Kao lovna posuda može da posluži obična plastična boca zapremine 0,5 litara. U bocu se sipa 150-200 ml rastvora koji se sastoji od 40% crnog vina, 40% jabukovog sirćeta i 20% vode. Na kraju je potrebno dodati i četiri-pet kapi deterdženta bez mirisa koji sprečava razvoj gljivica na uginulim insektima. Na boci se probuše rupe prečnika 3-4 mm u dva reda po četiri rupe. Rupe se buše na jednoj strani boce kako bi sadržaj nesmetano mogao da se istrese prilikom pregleda. Bitno je da rupe ne budu prevelike kako u bocu ne bi ušli drugi veći insekti koji bi ometali kasniju detekciju. Jedna lovna posuda na hektar je dovoljna ukoliko je cilj lovljenja utvrđivanje prisustva štetočine. Pregled klopki se vrši svakih 14 dana.
S obzirom na to da su ove klopke veoma efikasne, a jeftine, mogu da se koriste i u cilju masovnog izlovljavanja štetočine. U tom slučaju posude, pripremljene na isti način, postavljaju u granične redove na dva metra rastojanja. Posude se postavljaju u krošnju na poluzasenjeno ili zasenjeno mesto, na visinu od 1,5 m, optimalno mesec dana pre početka zrenja plodova.
Kontrola D. suzukii zahteva integralni pristup koji pored hemijskog tretmana podrazumeva i primenu različitih nepesticidnih mera u cilju smanjenja populacije, a samim tim i ekonomske štete u voćnjaku. Pored masovnog izlovljavanja potrebno je iznositi zaražene plodove iz voćnjaka, ubrzati berbu koliko god je to moguće, izabrati otpornije sorte sa kraćim vremenom dozrevanja i dr. U nekim zemljama koriste se i protiv-insekatske mreže kojima se ograđuju voćnjaci ali je njihova isplativost u našim uslovima pod velikim znakom pitanja.
Kad su u pitanju hemijske mere zaštite, koje pokazuju i najveću efikasnost u borbi protiv azijske voćne mušice, preporučuju se preparati na bazi dimetoata, acetamiprida, spinosada, deltametrina, lambda cihalotrina i fosmeta. Zbog potrebnog većeg broja tretmana i velikog broja generacija štetočine u toku godine, neophodno je koristiti preparate sa različitim mehanizmom delovanja u cilju sprečavanja pojave rezistentnosti. Piretroidi, organofosfati i spinosad su pokazali najbolju efikasnost i pružaju zaštitu u trajanju od 5-14 dana, dok su neonikotinoidi manje efikasni. Tretman mora biti pravovremen jer kad larve dospeju u plod, suzbijanje je nemoguće i šteta je već napravljena. U mnogim zemljama proizvođači tretiraju zasade 5-7 puta u toku sezone protiv D. suzukii, što svakako navodi na razmišljanje o ostacima pesticida u plodovima. Važno je i poštovanje karence, što u svakom slučaju nije jednostavno jer se generacije brzo smenjuju, a imaga prve se javljaju u vreme dozrevanja kad počinju i tretmani.
Foto: Hannah Burrack, North Carolina State University, Bugwood.org, Frank A. Hale, University of Tennessee, Bugwood.org
