U okviru javne rasprave o Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine, u Beogradu je održan okrugli sto. Tom prilikom predstavljen je Predlog nove strategije, a prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, ukazala je na ključne izmene predviđene ovim dokumentom.
Ona je istakla da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom i da su definisani vizija, opšti cilj i šest posebnih ciljeva razvoja sektora poljoprivrede i ruralnih područja.
– Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt je razmatran i na sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen – navela je Brankov.
Prema njenim rečima, javna rasprava traje do 30. marta 2026. godine i svi zainteresovani imaju mogućnost da dostave svoje predloge i sugestije.
Brankov je naglasila da se jedna od najvažnijih izmena odnosi na organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i na razvoj bio-distrikata.
– Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravljem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim prostorima kao i veće uključivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva – istakla je ona.
Govoreći o drugim segmentima, Brankov je ukazala na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD.
Posebna pažnja, kako je navela, posvećena je pčelarstvu, sa ciljem očuvanja zdravlja pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava.
– Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda – dodala je Brankov.
Ona je naglasila da su u strategiju uvrštene i mere za očuvanje autohtonih rasa, podrška mladima u poljoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“.
– Takođe, predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, kao i dalje unapređenje vodoprivrede, posebno u kontekstu upravljanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova – kazala je Brankov.
Ona je ukazala da određeni predlozi nisu prihvaćeni, pre svega oni koji se odnose na detaljne finansijske i regulatorne mehanizme, jer strategija predstavlja okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.
– Ulazimo u drugu fazu javne rasprave i nastavićemo da pažljivo analiziramo sve pristigle predloge – poručila je ona.
U nastavku diskusije, učesnici su ocenili da je nacrt strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali su ukazali na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača.
Foto: MPŠV