Indija je nedavno predstavila inovaciju koja bi mogla da promeni način na koji poljoprivrednici širom sveta odgovaraju na klimatske izazove i sve učestalije suše. Bihar Agricultural University (BAU) dobio je patent za hidrogel napravljen od koštica manga, koji može da zadrži i do četiri puta više vode u poređenju sa klasičnim sredstvima za poboljšanje zemljišta.
Istraživači navode da se hidrogel dobija iz pulpe koštice manga, nusproizvoda koji čini čak četvrtinu ploda i obično završava kao otpad. S obzirom na to da Indija godišnje proizvede više od 26 miliona tona manga, potencijal za preradu ovog otpada je ogroman. Novi proizvod je potpuno biorazgradiv, ne sadrži sintetičke dodatke i bezbedan je za poljoprivrednu upotrebu.
Hidrogel deluje kao sunđer u zemljištu – upija višak vode tokom navodnjavanja ili kiše, a zatim je postepeno oslobađa biljkama u periodima suše. Time se značajno smanjuje evapotranspiracija i gubitak vlage, a povećava se stopa preživljavanja biljaka. Istraživanja pokazuju da se kod sadnica evropske bukve preživljavanje povećalo sa 37 na čak 81 odsto, dok je kod paradajza zabeležen rast od 35 odsto u zadržavanju vode, bolji kvalitet plodova i stabilniji prinosi.
Optimalne doze variraju od 2,5 do 5 kilograma po hektaru, u zavisnosti od tipa zemljišta. Najbolje rezultate hidrogel daje u peskovitim zemljištima, dok u glinovitim treba paziti na količinu da ne bi došlo do zadržavanja viška vode.
S obzirom na to da je Srbija pogođena sušama poslednje dve godine, ovakva tehnologija mogla bi da bude dragocena za domaće ratare i voćare. Hidrogel bi smanjio troškove navodnjavanja, pomogao očuvanju prinosa u sušnim periodima i unapredio kvalitet plodova. Posebno je značajno što je proizvod biorazgradiv, što ga čini pogodnim i za organske proizvođače.
Osim toga, koncept „od otpada do blaga“ mogao bi da inspiriše i domaća istraživanja – na primer, razvoj sličnih hidrogelova od voća, koje je široko zastupljeno u Srbiji.
Patent BAU univerziteta u Indiji otvara vrata komercijalnoj proizvodnji i širenju hidrogela na međunarodno tržište. Ukoliko ova inovacija stigne i na Balkan, mogla bi da ponudi rešenje za jedan od najvećih izazova savremene poljoprivrede – kako održati stabilne prinose u uslovima klimatskih promena i sve češćih suša.
Foto: Pixabay; Yoel Winkler on Unsplash