Srbija bi uskoro mogla da dobije novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina. Nacrt propisa je na javnoj raspravi do 6. juna, a nadležni najavljuju da će izmene najviše ići naruku malim proizvođačima i doprineti zaštiti domaćeg tržišta i vinarija.
Pre deset godina Srbija je imala 289 registrovanih vinarija, a danas ih je 529. To je jasan znak da ovaj sektor raste, da ima potencijal, poručio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na nedavno održanom okruglom stolu o Nacrtu zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina.
– Vreme donosi nove izazove i zato je potrebno da modernizujemo zakonski okvir i da se uskladi sa evropskim propisima i standardima, ali pre svega prilagodi potrebama naših ljudi na terenu – rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, ključni cilj je dodatna zaštita domaćih proizvođača grožđa i vina, zbog čega je novim zakonom predviđeno da se proizvodnja vina u Srbiji zasniva na grožđu iz naše zemlje, sa ostavljenim periodom za prilagođavanje do avgusta 2028.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na male proizvođače i porodična gazdinstva. Predloženo je da fizička lica mogu legalno da proizvode vino i druge proizvode od grožđa od sopstvene sirovine, u količini do 5.000 litara godišnje, i da ih prodaju krajnjim kupcima na svom gazdinstvu. Uslov će biti upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i vinogradarski registar.
Posebna pažnja poklanja se vinima sa oznakom geografskog porekla.
Najavljeno je osnivanje Stručnog saveta za geografsko poreklo vina, jačanje uloge proizvođačkih grupa, a za takva vina uvode se i evidencione markice kvaliteta i porekla.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kaže za „Politiku” da je Srbija već napravila velike korake u razvoju vinskog sektora i da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljivije u svetu.
– Jako je važna izmena vinogradarskih zona zbog samog procesa proizvodnje. Velike su klimatske promene. U Francuskoj su, recimo, već napravili hibridne sorte koje su otporne na ove promene, a sve više će biti i robota u proizvodnji za branje grožđa i teške fizičke poslove. Vode se rasprave da li je to dobro ili ne, ali mnoge zemlje već nemaju izbora – kaže Rajta.
Prema njegovim rečima, na novom zakonu je dugo rađeno, prihvaćene su mnoge sugestije iz EU, a doći će vreme i za implementaciju i tada ćemo videti kako će se novi propisi pokazati u stvarnosti.
Rajta kaže da je dobro što će Srbija sa usvajanjem novih propisa imati bolju i čistiju sliku o svim segmentima u vinarstvu. Na pitanje koliko je realno da se celokupna proizvodnja vina organizuje od domaće sirovine, on kaže da „mi definitivno nemamo te količine, ali da je poslednjih godina dosta rađeno i ulagano u proizvodnju i da je izuzetno značajno da sadimo domaće vinograde”.
– Definitivno nemamo te količine, procenjuje se da sada oko 50 odsto grožđa koristimo iz sopstvenih zasada, a da drugu polovinu uvozimo. Nekada je to bilo mnogo više. Potrebni su nam novi vinogradi, posebno zbog izvoza u Kinu koji će od 1. 1. 2028. biti potpuno oslobođen carine – objašnjava Rajta i napominje da je država dosta ulagala u savremenu opremu, sadnju vinograda, dovođeni su najbolji stručnjaci da ocenjuju vina, a velika su bila i izdvajanja za vinarije.
Prema njegovim rečima, površine pod vinogradima u Srbiji trenutno su između 20.000 i 22.000 hektara, a ima i onih koji nisu još upisani. Dodaje da treba puno rada i vremena za podizanje novih zasada, ali da sada nije toliko problem u novcu, već u tome da nema ko da radi.
– Naravno, reč je o velikim ulaganjima. Da biste danas posadili hektar vinograda potrebno je 25.000 pa i do 35.000 evra. Cene idu nagore, nikada nije bilo tako i teško je naći dobra mesta. Šumadija i Fruška gora su preskupe lokacije. Poskupljuje i ambalaža, repromaterijal i često su ti troškovi po boci veći od same cene koštanja vina. Zato je dobro to što velike kompanije ulažu, one koje imaju novca za investiranje– smatra on.
Napominje da ulazimo u period transformacije u vinskom sektoru, a da je od 529 vinarija većina malih i srednjih.
Osvrnuo i na situaciju na tržištu i kaže da su mnoga domaća vina neopravdano skupa u supermarketima i restoranima.
– Imamo primere da vino u nabavci košta deset evra, a u restoranu se prodaje za 40 evra. Pre pandemije smo prvi put imali situaciju da čaša vina u kafiću u centru Beograda košta 1.000 dinara. Sada je to uhvatilo maha. Voleo bih da pitam menadžere, vlasnike tih lokala zašto je tako. Slično je u okruženju. Ali u Evropi i u vinarskim zemljama nije. Tamo u jako dobrim restoranima izuzetno dobra vina koštaju od 15 do 30 evra – ističe Stevan Rajta.
Srbija bi sa usvajanjem novih propisa paralelno dobila i nove vinogradarske zone zbog klimatskih promena. Stručnjaci ističu da je prosečna temperatura u zemlji porasla za oko dva stepena u odnosu na drugu polovinu prošlog veka. To ima direktan uticaj na sazrevanje grožđa, vreme berbe i karakter vina. Kako se navodi, prema novim klimatskim analizama, najveći deo naše zemlje više ne pripada pretežno B vinogradarskoj zoni, kako je bilo definisano još 2010. godine, već toplijoj C1 zoni. Negotinska krajina i područje Beograda svrstani su u još topliju C2 zonu. U Evropskoj uniji vinogradarske zone određuju pravila proizvodnje vina i dozvoljene enološke postupke. Što je klima toplija, pravila proizvodnje postaju stroža, jer grožđe prirodno sadrži više šećera i daje vina sa većim sadržajem alkohola.
Izvor: Politika
Foto: Envato