Novi zakon o službenim kontrolama hrane olakšaće izvoz na strana tržišta

45

Zakon o službenim kontrolama u oblasti hrane trebalo bi da bude usvojen sledeće godine, čija je svrha efikasnija kontrola svih učesnika u lancu proizvodnje i olakšavanje izvoza na strano tržište, saopštieno je iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

NALED je, posle sednice Saveza za hranu i poljoprivredu, održanu povodom Svetskog dana hrane, naveo da Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a da je njegov glavni cilj da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović ocenio je da je hrana u Srbiji bezbedna i kvalitetna, a da je procenat uzoraka koji su problematični izuzetno nizak i da se pre svega odnosi na pogrešno deklarisanje hrane.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi, zbog čega je poseban fokus NALED-a i njegovog Saveza za hranu i poljoprivredu i dalje na upravljanju otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način da se otpad od hrane iskoristi kao resurs, imajući u vidu činjenicu da trenutno više od 99 odsto organskog otpada, završava na deponiji.

Jedna od preporuka NALED-a i drugih organizacija civilnog društva jeste da se preduzmu mere prevencije, tj. olakša doniranje hrane koja je pred istekom roka.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović rekao je da je jedan od načina da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane ukidanje PDV-a na donacije, jer zbog visokih troškova često odustaju od akcije.

– To je praksa i u Evropskoj uniji, što smo predstavili Ministarstvu životne sredine i Ministarstvu finansija. Nedavno je i u Bosni i Hercegovini takav zakon stupio na snagu i nadamo se da će u tom pravcu ići i naše zakonodavstvo. Na taj način hrana bi išla u humanitarne svrhe, a paralelno bismo očistili prirodu, jer upravo je organski otpad glavni uzrok nekontrolisanih požara na deponijama – istakao je Krstović.

Kako su porezi i akcize osnovni izvori finansiranja države, neophodno je prvo sagledati finansijske efekte i da li bi se i u kojoj meri ukidanje PDV-a na donacije hrane odrazilo na poreske prihode, navodi se u saopštenju.

Šef Odseka za označavanje hrane u resornom Ministarstvu Branislav Raketić kaže da je bezbednost hrane jedno od najobimnijih zakonodavnih okvira u poglavlju 12 pregovora sa Evropskom unijom i da se tome mora posvetiti najviše pažnje.

– Tu je 10 predloga zakona otišlo na konsultacije u Briselu, a šest je još u pripremi. Kako bismo ukinuli PDV na donacije hrane, moramo da izvršimo sve pripremne radnje da vidimo da li se to isplati – moramo da utvrdimo ko su donatori, ko posrednici, ko bi bili krajnji primaoci i sa takvom analizom možemo da pregovaramo sa Ministarstvom finansija i da kažemo da li ima smisla ukinuti PDV – izjavio je Raketić.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje, ističe se u saopštenju.

Kako se navodi, do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor i e-Agrara, koji doprinosi efikasnijoj kontroli poljoprivrednih proizvođača i usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.

Foto: Freepik, Unsplash, Envato


reklama