Novu žetvu mogli bi da dočekamo sa rekordnim viškom pšenice

220

Srbija sada raspolaže sa 2,42 miliona tona pšenice i očekuje se da će 30. juna, na kraju ove tržišne godine, pošto se izvezu ugovorene količine i zadovolje domaće potrebe, na zalihama ostati rekordni višak od 1,3 do 1,8 miliona tona, izjavila je direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović.

Ona je agenciji Beta kazala da bi do tog datuma izvoz maksimalno mogao da dostigne još 450.000 do 500.000 tona (mart-jun), a da je mesečna potrošnja u zemlji 150.000 do 160.000 tona.

– Ovo je treća godina od kada su prelazne zalihe visoke zbog niza faktora, uključujući i odluku o zabrani izvoza 2022. godine. Prošle godine su prelazne zalihe bile 1,2 miliona tona, a ove se očekuje da 30. juna, pod uslovom da se izveze maksimalna moguća količina, prelazne zalihe budu od 1,3 miliona do 1,8 miliona tona – rekla je Savović.

Dodala je da tražnja postoji, ali da su izvozne cene konkurentskih zemalja u Crnomorskom regionu –  Ukrajine, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Rusije – ispod proizvođačkih cena domaće pšenice.

Kvalitet pšenice protokom vremena opada, a prema njenim rečima, posebno se brzo smanjuje zbog neuslovnog skladištenja. Ni ove godine, kako je rekla, ne može se očekivati izuzetan kvalitet jer su poljoprivrednici „štedeli“ na mineralnom đubrivu, a i zbog tople zime pšenicu su napale iste bolesti kao i godinu dana ranije.

– Ove godine je, bez obzira na skorašnje padavine u pojedinim delovima zemlje, površinska vlaga zemlje od februara ispod prošlogodišnjeg nivoa, a i vlaga u dubljim slojevima u Vojvodini je takođe ispod prošlogodišnjeg nivoa – kazala je Savović.

Nešto bolja situacija sa dubinskom vlagom je, prema njenim rečima, u Šumadiji, zapadnoj i istočnoj Srbiji, ali i tamo je niža nego 2023, pa će, ukoliko vremenske prilike ne budu pogodnije od aprila do žetve i „ovo biti još jedna godina za preživljavanje“.

Savović je podsetila na problem neuslovnog skladištenja dela domaće pšenice, umesto po kvalitetnim grupama, pa se najveće količine izvoznih viškova tretiraju kao stočna pšenica i imaju nižu cenu.

Sadašnje procene su da će ovogodišnja proizvodnja pšenice u svetu, prema rečima Savović, biti za 0,3 odsto manja na godišnjem nivou, potrošnja će biti jedan odsto viša, a završne zalihe te žitarice 4,5 odsto manje, pa postoji mala nada da će porasti tražnja, ali je veliko pitanje da li će i u kojoj meri to dopreti do Crnomorskog regiona gde Srbija plasira veći deo svojih izvoznih viškova.

Savović je rekla da se krajem tržišne 2023/24. godine ne očekuju rekordne zalihe kukuruza, čiji je rod 2023. iznosio oko 6,8 miliona tona i da ima vremena da se višak izveze ukoliko se sa prodajom ne čeka leto, jer ukoliko bude sušno to će značiti nizak vodostaj na Dunavu tokom jula i avgusta, što će otežati ili potpuno zaustaviti izvoz.

Vlada Srbije je u martu 2022. godine donela Uredbu o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, bitnih za stanovništvo – zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja iz straha od poremećaja na tržištu zbog sukoba u Ukrajini i bila je na snazi do kraja jula te godine, uprkos upozorenjima stručnjaka da su zalihe visoke.

Foto: Envato


reklama