Ako se u poslednjih nekoliko godina posmatra prosečna godišnja količina padavina u Srbiji, statistika će reći da tu nema nekih značajnijih promena u odnosu na prethodnih pedesetak godina, ali ako se analizira njihov raspored tokom godine, onda se moraju primetiti promene kojima se sad već može pridodati i pridev „klimatske“ jer ukazuju upravo na menjanje klime koje se odigrava pred našim očima.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, tokom maja meseca, u Srbiji je prosečno palo oko 120 mm po metru kvadratnom pri čemu najmanje padavina bilo u istočnoj Srbiji gde je zabeleženo oko 50 mm, dok je najviše padavina bilo u zapadnom delu zemlje (šira okolina Valjeva) gde je u pojedinim područjima tokoma maja palo preko 250 mm kiše po kvadratnom metru. Kada je u pitanju Vojvodina, u maju je prosečno palo oko 100 mm po m2, a najviše padavina je bilo u Sremu (područje Fruške gore) i okolini Novog Sada gde je prethodnog meseca palo preko 150 milimetara po metru kvadratnom.
U odnosu na višegodišnji majski prosek, ove godine imamo prosečno povećanje količine padavina od 125 do 200 odsto, dok je u nekim delovima Vojvodine i Podrinja to povećanje iznosilo i do 300 odsto. Ono što takođe govori o izloženosti padavinama su i podaci sa nekoliko mernih stanica koje su tokom maja zabeleželi kišu u čak 22 do 24 dana.
Sa takvom količinom padavina sasvim je logično da su oboreni i neki rekordi kada je vlažnost vazduha u pitanju jer je tokom maja zabeležen i najveći broj dana sa vlažnošću vazduha od 100 odsto. Praktično tokom celog meseca vlažnost vazduha je varirala između 80 i 100 dosto uz svega nekoliko dana kada se spuštala na 60, ali su to bili kratkotrajni periodi uglavnom tokom malobrojnih sunčanih dana.
Zbog obilnih padavina, na velikom broju poljoprivrednih parcela širom Srbije, prvenstveno voćarskim i povrtarskim, ali i na parcelama gde su zasejane tradicionalne ratarske kulture, dolazilo je do dužeg zadržavanja vode što je nepovoljno uticalo na razvoj biljaka. Najviše su stradale jagode, višnje, trešnje kojima je bilo znatno otežano zrenje a i branje plodova koji su dospeli već krajem maja, dok je po Vojvodini zabeleženo poleganje žita i to dok je bilo u kritičnim fazama cvetanja i klasanja. Takođe, česte padavine su pospešivale razvoj korova u prolećnim usevima i onemogućavale redovno košenje livada. Niko za sada ne može definitvno da proceni štetu koju će pretrpeti poljoprivrednici, ali su svi sigurni da će je biti poprilično, pogotovo što su se kišni dani nastavili i u junu.
Istovremeno, prema podacima RHMZ-a o temperaturi vazduha tokom maja, može se videti da su tokom prve dve dekade meseca, u većini dana, maksimalne dnevne temperature bile ispod, a minimalne jutarnje najčešće oko višegodišnjeg proseka. Do kraja meseca i minimalne i maksimalne temperature su, uz manja kolebanja, bile oko prosečnih vrednosti za maj što govori u prilog činjenici na kojoj insistiraju svi stručnjaci – da će klimatske promene u budućnosti biti sve teže predvidive jer se najčešće pokazuju kroz neke ekstremne vrednosti, dok ostali pokazatelji ostaju u prosečnim vrednostima.
Zapravo, ako se analizira količina padavina od početka godine, u Srbiji je to i dalje blizu višegodišnjeg proseka za prvih šest meseci u godini, ali je problem što se najveći deo te šestomesečne količine spustio na zemlju u svega dvadesetak dana maja.
Velika količina padavina u kratkom roku ne pravi probleme samo poljoprivrednicima. U nekoliko navrata ogromna količina atmosferskih padavina je zadala mnogo problema i gradskim službama u Novom Sadu koje su se borile sa poplavljenim ulicama, a treba pomenuti i neizbežne komarce koji nisu mogli poželeti bolje uslove za razmnožavanje. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da bi u narednom periodu moglo doći do pojačanog prisustva raznih patogena kod useva kao i do najezde nekih štetnih insekata kojima takođe odgovaraju ovakvi vremenski uslovi.
Kako su se slični vremenski uslovi „prelili” iz maja u jun, problemi sa većim količinama padavina i visokom vlažnošću vazduha se nastavljaju i poljoprivrednici mogu očekivati nove probleme pogotovo sa žetvom koja bi trebala da počne već krajem ovog meseca, ali i sa najezdama patogena i štetnih insekata kojima savršeno odgovaraju relativno topli i izuzetno vlažni dani.
Izvor: Dnevnik
Foto: Poljoprivrednik
