Obilne padavine u proteklom periodu ne gode nijednoj primarnoj poljoprivrednoj kulturi. Oranice su previše vlažne i nijedna biljna vrsta ne može da izdrži toliku količinu padavina.
Agronomi kažu da bi bilo dobro da dođe do smene klime i nastupi topliji period, sa više sunca i višom dnevnom temperaturom.
Kukuruzu, koji se kod nas najviše seje, obilne padavine nisu, bar za sada, naudile, ali pšenici, drugoj dominatnoj poljoprivrednoj kulturi, čija žetva predstoji za mesec do mesec i po dana, velika količina padavina nanela je štetu, usev je masovno polegao, što će umanjiti prinose.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević izjavio je za „Dnevnik” da je poleganje pšenice usled kiše i prevlažnog zemljišta masovno.
– U fazi nalivanja zrna poleganje će izazvati veliku štetu. Zrno će biti slabije naliveno, kvalitet zrna neće biti dobar, a klas će biti podložan bolesti i štetočinama – naveo je prof. dr Malešević i dodao:
– Polegla pšenica se neće ispraviti. Samo će klas zauzeti vertikalan položaj dok će stablo ostati povijeno. Gubitak prinosa već sada se može proceniti na deset do 30 odsto i ratari ne mogu ništa da učine da bi spasli rod.
Dr Goran Bekavac sa Nacionalog insituta za ratarsatvo i povrtarstvo kazao je da je kukuruzu bilo odviše padavina i da je zadnji čas kada treba da nastupi sunčani perod.
– U fazi kada je kukuruz dostigao 20 do 30 santimetara i razvio nekoliko listova ne treba više kiše. Oranice su prevlažne, što dopinosi razvoju korova. Potrebno je više sunca da bi brže napredovao – kazao je on.
Voća iz godine u godinu imamo sve više. Lane je zabeležen rod od 1,4 do 1,5 miliona tona. Trenutno su najugroženije trešnje, rane i srednje rane sorte. Rod je usled kiše popucao i voćari koji imaju trešnjake biće na gubitku jer takvo voće kao druga klasa je jeftinije i ne može da ide u izvoz. I jagode su tokom obilnih kiša stradale jer je zbog velike vlage rod trulio, pa jagoda ove godine imamo za trećinu manje nego prošle godine.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Nenad Magazin kazao je za „Dnevnik” da su maline, borovnice i kupine u fazi cvetanja pa se sa sigurnošću ne može kazati koliko su obilne padavine uticale na ovo voće.
– U fazi cvetanja bobičastom voću je najvažnije da dobiju adekvatnu zaštitu u pravo vreme. Da li su voćari uspeli u tome da bi se sprečile bolesti i štetočine zbog vlažnih listova, videće se u fazi zrenja – kazao je dr Magazin.
U povrtarstvu česte kiše nanose štetu samo u rasadnicima jer je stiglo vreme da se seje rasad paprike, paradajza i celera na otvorenim poljima, dok ostalom posejanom povrću na njivama više smeta vlažnost vazduha.
– Zbog velike vlage na njivama, povrtari ne mogu da uđu u polja i krenu da rasađuju strukove povrća, pa troše energent dok rasada prerasta – kazao je za „Dnevnik” professor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović.
Po njegovim rečima, vađenje mladog krompira je pri kraju i za krtolu jake kiše nisu uticale na kvalitet rod a ni prinos.
– Ni krompiru posejnom u maju za jesenju i zimsku potrošnju, takođe, ne smetaju padavine. Grašku i boraniji više smeta vlažnost vazduha nego padavine – objašnjava Vojnović.
Đorđe Vojnović je savetovao povrtare, ali i ostale koji se bave poljoprivredom, da usled promene klime treba da osiguraju rod.
– Tokom obilnih kiša bilo je i leda, pa je zabeleženo da je u delu Sremske Mitrovice bilo grada koji je jednom gazdinstvu napravio štetu – rekao je Vojnović i dodao:
– Tek posejana rasada kornišona je stradala i trebalo je obnoviti setvu krastavaca, što je dvostruki trošak. Takvih primera ima sigurno još, pa ne treba štedeti novac za osiguranje.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato