Obnovljivi izvori energije i poljoprivreda – spoj koji garantuje uspeh

20

Obnovljivi izvori energije (OIE) uskoro će postati neizostavna komponenta savremenih poljoprivrednih gazdinstava širom sveta, a to je model koji bi i domaći poljoprivrednici trebalo da slede kako bi ostvarili maksimalne uštede i efikasnu proizvodnju.

Iako je oblast zelene energije u našoj zemlji još uvek relativno nova i za mnoge potpuno strana, novi zakoni i brojni podsticajni programi stvaraju povoljnu atmosferu za razvoj projekata OIE.

U želji da edukuje zainteresovane poljoprivrednike o načinima kako da spoje poljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju čiste električne energije, EU info mreža je organizovala vebinar pod nazivom “Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u poljoprivredi“, gde su stručnjaci iz pomenutih oblasti pokrili sve relevantne teme vezane za poljoprivredu i OIE.

Jedan od učesnika vebinara, projektni menadžer delegacije EU u Srbiji Boris Ilijevski, istakao je da su mogućnosti poljoprivrednika, kada je reč o realizaciji projekata obnovljivih izvora energije na njihovim gazdinstvima, mnogo veće nego što je to slučaj sa urbanim sredinama. Ipak, to će ih, kako kaže, staviti na “slatke muke“ jer nije lako odabrati pravi spoj obnovljivih izvora koji će dati najbolje rezultate.

On je dodao da će Evropska unija kroz IPARD program plasirati sredstva opredeljena za realizaciju akcionog plana Zelene agende na koju se obavezala Srbija kako bi Evropa do 2050. godine postala klimatski neutralan kontinent.

Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, savetuje da za početak to budu solarni paneli jer svaki poljoprivrednik lako može da realizuje malu solarnu elektranu za svoje potrebe. Za to mu čak nije potrebna posebna parcela, već se solarni paneli mogu nalaziti na istom zemljištu na kome se nalaze zasadi pružajući tako biljkama hlad i smanjujući potrošnju vode.

Kako objašnjava Isailović, za uspešnu realizaciju projekata OIE na poljoprivrednim parcelama ključan je dobar odnos sa lokalnim zajednicama.

Navodeći primere izgradnje vetroparkova u Srbiji, ona je istakla da je saradnja sa lokalnim stanovništvom uvek bila prioritet, te da su organizovane brojne prezentacije na kojima su meštani bili detaljno upoznati sa svim koracima u procesu izgradnje, ali i benefitima koje će oni, i čitavo čovečanstvo, imati.

– Mi se bavimo lokalnim stanovništvom najpre profesionalno, a onda to preraste u privatan odnos i druženje. Važno je da osećaju da su i oni deo projekta – navela je Isailović dodajući da sa MHE, koje su naišle na snažan otpor stanovništva, to nije bio slučaj već da su meštani sa investitorima bili upoznati kada su došli da postave cevi.

Poznato je da bavljenje poljoprivredom uvek podrazumeva izvestan otpad – bilo da su to žetveni ostaci, fekalije od životinja ili ostaci od proizvodnje hrane, kao što je surutka.

Sa biogasnim elektranama ostataka nema jer se sve može iskoristiti za proizvodnju električne i toplotne energije, kaže Luka Naglić, tehnički ekspert za GEFF program. On objašnjava da, iako je ova tehnologija još uvek prilično skupa u našoj zemlji jer dostiže nekoliko miliona evra, udruživanjem više gazdinstava i lokalnih preduzeća, moguće je realizovati ovakav projekat.

Govoreći o principu po kome rade pomenute elektrane, Naglić kaže da sav organski otpad tretiraju bakterije koje izazivaju fermentaciju, a od nastalih gasova se u procesu dalje prerade dobija metan. Čak se ni ostatak organskog otpada ne baca jer on predstavlja visokokvalitetno organsko đubrivo koje može zameniti mineralna đubriva, a uz to je i besplatno.

Izvor: Energetski portal

Foto: Pixabay, Pexels


reklama