Očekivano pred praznike, poskupele jagnjetina i prasetina

20

Cene mesa skočile su uoči predstojećih praznika, a kako navode stručnjaci – postoji mogućnost da narednih dana još više porastu. Za 1. maj, Uskrs i Đurđevdan tradicionalno se priprema pečenje, te su pečenice odavno rezervisane u mesarama širom zemlje.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u nedelji od 22. do 28. aprila cena jagnjadi bila je od 500 do 600 dinara po kilogramu u zavisnosti od okruga, dok se cena prasadi kretala od 500 do 700 dinara. Cena jaretine, koja se takođe sprema za ove praznike, nije zabeležena na pijacama u proteklom periodu.

Bogdan Cekić, istraživač na Odeljenju za istraživanja i razvoj u oblasti ovčarstva i kozarstva na Institutu za stočarstvo, kaže u razgovoru za Biznis.rs da je „na tržištu jagnjetina veoma tražena, tako da ima prostora za povećanje ovčarske proizvodnje“.

– U 2022. godini proizvodnja ovčijeg mesa dostigla je 31.000 tona. Potencijali za povećanje i ovčarske i kozarske proizvodnje svakako postoje, o čemu svedoče i trenutne cene žive mere tovne jagnjadi (500–-600 dinara/kg) i jaradi (520-570 dinara/kg), uz tendenciju daljeg porasta – kaže on.

Na pitanje koliko grla ovaca se trenutno gaji u Srbiji, Cekić ističe da je tačan podatak teško dati jer govorimo o živim bićima i dinamičnim sistemima, te se brojno stanje životinja menja na dnevnom nivou.

– Ipak, zvanični podaci ukazuju na broj od 1.702.682 grla. Najveći broj ovaca se gaji na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije (1.039.046 grla), a još preciznije – najveći broj ovaca evidentiran je u Zlatiborskoj oblasti, koja uključuje i Peštersku visoravan, kao tradicionalno jako „uporište“ ovčarske proizvodnje. Ako zanemarimo broj košnica, čija je trenutno ekspanzija, ovčarstvo je grana stočarstva u Republici Srbiji kod koje je utvrđeno najmanje smanjenje broja životinja, budući da je u odnosu na 2018. godinu broj manji za nekih pet odsto – rekao je Bogdan Cekić.

Prema publikaciji FAO „Small ruminant value chain“, Srbija je jedina zemlja koja je u prethodnih 15 godina povećala proizvodnju mesa malih preživara (ovaca i koza) u odnosu na ostale zemlje takozvanog Zapadnog Balkana.

Sa druge strane, prisutan je i izvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla. Na osnovu Statističkog godišnjaka Republike Srbije (2023), u 2022. godini je izvezeno 129.000 ovaca za različite namene, a prvenstveno za proizvodnju mesa.

– Ipak, u periodu od 2016. do 2020. Srbija je pored Crne Gore bila jedan od najvećih uvoznika mesa malih preživara (svežeg, smrznutog ili ohlađenog). Paradoksalno, Srbija je najveći izvoznik živih malih preživara u pomenutom regionu, sa povećanjem vrednosti izvoza od 6,2 milliona dolara u 2016. do 9,8 miliona dolara u 2020, što je povećanje od 58 odsto za pet godina – kaže Cekić i objašnjava da je u istom periodu vrednost izveženog mesa malih preživara u svežem, smrznutom ili ohlađenom stanju bila sledeća: u 2016. godini 0,42 miliona dolara, a u 2020. godini 0,17 miliona dolara.

– Ovo u suštini govori da mi većinom izvozimo žive životinje (sirovinu), dok se prerada, a samim tim i povećana zarada usled dobijanja finalnog proizvoda, dešava negde drugde – zaključio je Cekić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Envato


reklama