Prolećna setva trebalo bi da bude obavljena na dva miliona hektara i očekuje se da najviše površina bude pod kukuruzom, zatim suncokretom i sojom, i šećernom repom. Procenjuje se da će setva biti skuplja i 25 odsto zbog skupljeg repromaterijala i niskih cena merkantilne robe na tržištu. Dodatno finansijsko opterećenje ratarima jesu i kreditna zaduženja i više cene zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Prednost u setvenoj strukturi prolećne setve jarih biljnih vrsta na poljoprivrednom gazdinstvu Vlaovića iz Vilova imaće kukuruz kao biljna vrsta, dok će površine pod suncokretom biti smanjene.
– Pošto je već tri godine uzastopce kukuruz bio loš sa prinosima, sada ćemo ga za bar 20 do 30 posto posejati više, soju ćemo izbaciti zato što je loša godina bila, bio je smanjen prinos drastično, suncokreta ćemo smanjiti, pošto će se i on povećati koliko vidim, pratim situaciju na terenu – kaže Zoran Vlaović, poljoprivrednik iz Vilova.
On navodi da je poskupelo seme kao input, da je đubrivo pojeftinilo, a da je najveći problem ratarima taj što je pala cena merkantilne robe na tržištu, što opet poskupljuje proizvodnju jarih biljnih vrsta.
– Seme je poskupelo, gorivo je ostalo subvencionisano 179 dinara po litri, cena đubriva je pala sa nekih 115-120 dinara urea, a sada je 75 dinara i to je pozitivno, ali nije pozitivno to što je cena naših roba pala drastično – zaključuje Vlaović.
A da cene poljoprivrednih kultura beleže pad na berzanskom tržištu potvrđuje poznavalac tržišnih prilika, Araksi Mikaelijan koji dodajući i da su zbog toga ratari u nezavidnoj situaciji, jer treba da isfinansiraju nabavku inputa i kvalitetno obave prolećnu setvu.
Dobro je da su cene đubriva u padu, naglašava Mikaelijan.
– Situacija nije najpovoljnija za naše poljoprivrednike po pitanju cena što se tiče žitarica, ali hajde da kažemo da je neka povoljnost što veštačko đubrivo, kao input, ima trend pada cena, bar prema nekim informacijama koje imamo – navodi on.
Po rečima Milana Prostrana, agroekonomskog analitičara, prolećna setva biće skuplja i do 25 odsto, a kako objašnjava, više je faktora koji utiču na poskupljenje prolećne setve.
– To je pre svega seme, gorivo, đubrivo, rezervni delovi ili nova mehanizacija, visoke kamate na eventualno uzete kredite – prognozira Prostran.
Kada je reč o podsticajima, prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, ratari će moći da računaju na isti nivo državnih davanja, kao i lane od šest hiljada dinara po hektaru plus tri hiljade dinara za gorivo.
Izvor: RTV
Foto: Envato
