Očekuje se da žetva pšenice startuje oko 10. jula

56

Žetva pšenice u Srbiji će ove godine kasniti u odnosu na ranije i očekuje se da će početi tek oko 10. jula, procene su udruženja „Žita Srbije”.

– Pšenica sa vegetacijom kasni zbog hladnog vremena tokom proleća i temperatura nižih od petogodišnjeg proseka – izjavila je za „Politiku” Sunčica Savović iz udruženja „Žita Srbije”.

Prema njenim rečima, u našoj zemlji žito je zasejano na oko 25.000 hektara više nego prošle godine, a očekuje se prosečan prinos od oko 4,5 tone po hektaru – do najviše pet na nivou cele zemlje. U najboljem slučaju, ovogodišnji rod bi iznosio 2.975.000 tona, što bi i u ukupnim količinama doneo nešto bolji rezultat budući da su i površine veće.

Prolećni usevi, prema trenutnim podacima kojim raspolaže to udruženje, na poljima izgledaju dobro. Pšenica je trenutno u fazi nalivanja zrna koja bi trebalo da bude gotova u narednih sedam dana. Savovićeva naglašava da je potrebno još malo vremena da bi se dala preliminarna ocena kvaliteta. Ječam ima sve preduslove za dobre prinose, dok bi žetva uljane repice mogla da počne za dvadesetak dana.

Što se tiče viškova pšenice, oni postoje i ostaće u ukupno raspoloživim količinama na početku nove ekonomske godine. Za pšenicu starog roda u ovom periodu, pre početka žetve, nema interesovanja što je uobičajeno.

– Kada je reč o novom rodu, ima interesovanja ali još nemamo precizne podatke o količinama – navodi ona.

Savovićeva kaže da je 250.000 tona novog roda kukuruza već terminski prodato. U prolećnoj setvi ratari su kukuruz zasejali na oko 20.000 hektara više nego godinu dana ranije, što je procentualno oko dva odsto više ili 5,37 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.

Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura.

– Da, onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su površine ograničene, došlo je do nekih minimalnih pomeranja. Nešto znatnije povećanje setvenih površina imali smo kod soje. Zbog visoke cene ona je zasejana na oko 250.000 hektara. To je skok od 4,17 procenata u odnosu na prethodnu godinu ili čak 18 odsto, ako se uporedi sa petogodišnjim prosekom – naglašava Sunčica Savović.

Istovremeno, pod ječmom je 5.000 hektara manje nego godinu dana ranije ali se, dodaje, optimistično očekuju nešto malo veći prinosi na nivou zemlje, dok se kod uljane repice predviđa rod od oko 3,5 tona po hektaru.

Prema njenim rečima, negde je moralo da se umanji, da bi kukuruz i soja imali mesta, tako da je i suncokret zasejan na 10.000 hektara manje ili 4,59 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Izvor: Politika

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama