Od izvoza cveća Srbija zaradila 4,2 miliona evra, a mogla bi još više

32

Srbija je prošle godine od izvoza cveća zaradila 4,2 miliona evra, od čega je polovina iznosa ostvarena izvozom ruža, i ima velike potencijale za ovu vrstu proizvodnje zbog odličnog geografskog položaja i pomoći koju država daje za ovaj sektor poljoprivrede, izjavio je za Tanjug sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

On je objasnio da Srbija uz jug Francuske ima najidealnije uslove za proizvodnju ruža u Evropi, i da je ova vrsta poljoprivrede veoma unosna, jer promet cveća u svetu premašuje 200 milijardi evra godišnje.

– Govorimo o jednoj jako velikoj industriji sa konstantnim rastom potrošnje na svetskom nivou za koji možemo da kažemo da raste po 10 odsto godišnje – naglasio je Bogunović.

On je podsetio da je prošla godina bila krizna zbog čega je izvoz srpskih proizvođača bio niži za šest odsto u odnosu na 2019, ali je zabeležen rast uvoza sadnog materijala od 9,5 odsto.

– Ne postoji precizan podatak, ali površine pod cvećem u Srbiji su još uvek male. Prema popisu iz 2012. to je bilo nekih 200 hektara. Sada se smatra da je oko 600 hektara, ali još toliko ima i plantažnog gajenja. Država je obezbedila podsticaje, što takođe obezbeđuje rast površina i sve veći rast proizvodnje cveća, ukrasnog bilja i sadnog materijala – rekao je Bogunović.

On je naveo da imamo konstantan rast izvoza koji je prošle godine premašio četiri miliona evra, a najviše se izvozi rezano i živo cveće i sadni materijal.

– Preko 50 odsto izvoza ide u EU, a Holandija nam je najveći partner i kada govorimo o izvozu i o uvozu cveća, tako da postoji taj potencijal koji se nedovoljno koristi. Sigurno je da će uz mere podrške i taj segment rasti, ali moramo da vidimo kako će se odvijati situacija na tržištu, s obzirom na zatvaranje i manji prostor za prodaju i da HORECA sektor otežano radi – ocenio je Bogunović.

On je objasnio da uprkos zatvaranju ugostiteljskog sektora koji je veliki potrošač cveća i otežanim uslovima rada trgovina, prošle godine potrošnja nije značajno smanjena, pa su ostvareni značajni izvozni rezultati.

– Potrošnja nije toliko pala, to je zanimljivo, iako su se menjale navike potrošača. Svi znamo, u vanrednim situacijama potrošač se okreće ka osnovnim životnim namirnicama, ali nekako ipak je i cveće našlo svoj prostor u toj priči – primetio je Bogunović.

On je dodao da su srpski proizvođači cveća više izgubili na domaćem tržištu zbog toga što su u jednom periodu zelene pijace na kojima se prodaje značajna količina cveća bile zatvorene, ali da se ove godine očekuje oporavak tržišta.

– Nadamo se da će ovaj sistem vakcinacije dovesti do relaksiranijih mera, da će se više putovati, da će se otvoriti svi restorani i hoteli, i da će nam to omogućiti veće tržište – neveo je stručnjak Provredne komore.

Bogunović je skrenuo pažnju na naizgled pardoksalnu situaciju da je uprkos izvesnom padu izvoza povećan uvoz sadnog materijala za skoro 10 odsto.

– Mi najviše uvozimo sadni materijal za orhideje, lale, zumbule. To je praktično ulaganje u proizvodnju. Ljudi su i pored svega ulagali. Vi u toj proizvodnji ne možete da ulažete danas za sutra, morate da planirate unapred. Čini mi se da su ljudi prošle godine razmišljali da će ove godina biti ipak bolja situacija, i da su zato ulagali – zaključio je Bogunović.

On je istakao da Srbija ima mogućnosti za proizvodnju različitih vrsta cveća na otvorenom i u zatvorenom prostoru i da od toga zavisi i visina ulaganja u proizvodnju.

– Jedan mali zasad ruža od tri ara može da košta oko 10.000 evra, i te pare nakon prve godine možete da vratite, da bi već duplirali zaradu u sledećoj godini. Na nešto većoj površini, otprilike na jednom hektaru, treba vam 7.000 sadnica ruža, jedan evro je sadnica, znači, uz prateću opremu i mehanizaciju već rastu troškovi, ali raste i prihod, jer vi već u drugoj godini možete sa te površine da uberete 250.000 cvetova – objašnjava Bogunović.

On dodaje kako je za gajenje božura potrebno uložiti 55.000 evra po hektaru, ali za razliku od ružičnjaka koji se eksploatiše pet godina, zasad božura traje dvostruko duže, s tim što je zarada oko 25.000 evra godišnje.

– Ali ako idete na vrste koje traže kontrolisanu atmosferu, onda idu veći plastenik ili staklenik, i tu ulaganja nisu mala, idu i do milion evra po hektaru, ali u skladu sa tim prinos je sigurniji, proizvodnja je veća, veći su i prihodi. Samim tim ste ozbiljniji proizvođač i ono što je najvažnije ne zavisite od vremenskih uslova – naglasio je Bogunović.

Cveće se može gajiti na zemljištu, hidroponijskoj podlozi ili na betonu u saksiji, uz različite zalivne sisteme dodaje on, i zaključuje da je najvažnije da se svako dobro ulaganje uvek na kraju isplati.

Foto: Unsplash


reklama