Od koza može dobro da se živi

222

Poslednjih godina kozarstvo u Srbiji doživljava ekspanziju, jer sve veći broj stočara postaje svestan toga da se kozje meso i mleko, kao i njihove prerađevine, smatraju za veoma zdravu hranu za kojom vapi savremeno tržište.

I pored toga, za sada je relativno mali broj farmera koji imaju intenzivnu i masovnu proizvodnju, ali širom Srbije niču mini-mlekare koje se oslanjaju na kozja stada srednje veličine, od 30 do 50 koza, a ekipa serijala „Domaćine kako radiš“ kanala Agro TV posetila je dva takva gazdinstva.

Stručnjaci procenjuju da od koza može dobro da živi jedno četvoročlano domaćinstvo, ali da je potrebno da se pre uzgoja dobro upozna sa životinjama i procesom uzgoja. Za početak je potrebno stado od 15 do 20 koza, za solidan život neophodno je 70 koza ako se proizvodi sir, a tri puta veće stado ako se prodaje samo mleko. Primeri ovih uzgajivača pokazuju da sa prodajom nema problema.

Negde je uzgoj koza glavna aktivnost, a negde samo važan deo šire ekonomije gazdinstva, kao u slučaju etno-turističkog domaćinstva „Janjin raj“ u Petrovcu kod Kragujevca. Ovde se trenutno gaji četrdesetak muznih koza rase francuska alpina.

– Sa gajenjem koza smo krenuli slučajno, kao što se sve dešava u životu. Mlađa kćerka je dobila jare na poklon i od tog jednog jareta kao ljubimca nastala je, posle 13 godina, jedna malo ozbiljnija farma – kaže za Agro TV vlasnik Dragan Cvetković.

Za rasu se nije posebno opredeljivao, jer se sa širenjem nastavilo sa vrstom koja je dobijena, francuskom alpinom. Tome su doprinele i subvencije države, gde se za umatičene koze dobija po 7.000 dinara.

– Umiljate su i lepe, a zadovoljni smo mlečnošću, pa ih nismo menjali. Skromne su u pogledu zahteva za smeštaj, a pritom su otporne. Hranu, uglavnom, sami obezbeđujemo, a tek nešto malo dokupljujemo. Sejemo grahoricu, razne deteline, dajemo im malo livadskog sena… Celo leto su u paši i to im je najvažnije za zdravlje – rekao je Cvetković, inače po profesiji veterinarski tehničar.

Veoma su zadovoljni sa dobijanjem mleka, ali i time kako je išla prodaja jarića prošle godine.

– Mleka dobijamo od tri do šest litara kod odraslih koza, a odlična je mlečnost i kod nekih prvojarki. Što se prodaje tiče, ženski jarići su svi otišli za priplod, a dosta i muških, zbog čega smo iznenađeni, tako da ne možemo da se žalimo – ističe Cvetković.

Od mleka proizvode mladi sir, prevreli sir, sir u maslinovom ulju, a za kačkavalje sa različitim ukusima kažu da su im „zaštitni znak“. Od prošle godine prave i kozji kajmak, što se malo ređe nalazi u prodaji.

Prodaju „na pragu“, a cene, kažu, nisu menjali od početka, pa stalne mušterije dobijaju mladi sir za 500 dinara, prevreli za 600, a kozji kajmak za 1.000, iako bi trebalo da je duplo skuplji od kravljeg.

Uzgojem koza bave se i na gazdinstvu Milomira Stanojčića, u Bioski kod Užica, na mini-farmi sa tridesetak koza i mlekarom, koja je u postupku konverzije za organsku proizvodnju.

– S uzgojem koza smo krenuli iz šale. Prijatelj nam ih je preporučio kao rešenje za veliko imanje koje je počelo da zarasta u korov, i ja sam tu šalu ozbiljno shvatio. Sa početnih 10 koza smo stigli na više od 60 za tri godine, ali smo sada u šestoj godini smanjili na pola, za organsku proizvodnju – objašnjava Stanojčić.

On se opredelio za francusku alpinu jer je otporna i na bolesti i na hladnoću, mada ne voli hladno i vlažno vreme, a izdašna je na mleku.

– Dosta su mlečne, prosek je tri litra mleka dnevno – pojašnjava Stanojčić.

Za držanje u stajskim uslovima, on naglašava da su koze pedantne životinje, da traže dobru prostirku, provetrenost i da im je toplo i svetlo.

– Ako se dobro tretiraju, veoma se retko razbolevaju. No, kada se razbole, teško se potpuno izleče, obično ili izgube mlečnost ili graviditet – ističe Stanojčić.

Kako dodaje, na farmi imaju automatske pojilice, pa nemaju dodira sa jaslama i mogu da ostave koze same čak i po dva dana.

– Imam tri i po hektara svoje livade na kojoj nema hibridnih trava, đubri se isključivo stajskim đubrivom, a sena ima napretek  – kazao je Stanojčić.

Od kozjeg mleka on pravi „belu krišku“, sireve sa začinima, prvenstveno sa sremušem, tucanom paprikom, susamom, majčinom dušicom… Takođe, prave i trapist, sir za koji je, kako kaže, potrebno više vremena i umeća, pa količine nisu velike, ali je cena odlična.

Svoje sireve prodaje u maloprodajama u Užicu i na Zlatiboru, a „nešto malo se šalje i za Beograd“.

Cena je 600 dinara za belu krišku punomasnog sira i sira sa začinima, vakumirani, koji može zatvoren da traje i do tri meseca, staje 650, a trapist je 800 dinara za kilogram. Ovaj domaćin započeo je i onlajn prodaju vakumiranog sira.

Izvor: 24sedam.rs/Agro TV

Foto: Agro TV


reklama