Nedavno osnovana radna grupa do maja bi trebalo da formira Agenciju za bezbednost namirnica i procenu rizika. Na ovaj način bi bio zaokružen sistem kontrole prehrambenih proizvoda i to bi na neki način bila garancija da jedemo bezbednu i zdravstveno ispravnu hranu.
Radnu grupu sačinjavaju stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, medicine, farmacije i veterine. Oni imaju rok da do 15.03. pretresu pitanja koja se tiču procene rizika i da predlože članove stručnog saveta, koji bi činili neku vrstu agencije za bezbednost hrane. Treba napomenuti da takvu instituciju ima većina zemalja EU. Za predsednika radne grupe izabran je profesor dr Ivan Stanković sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Osim njega, do sada imenovani članovi su dr Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede, dr Neđeljko Karabasil sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, dr Vesna Đorđević iz Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, dr Zoran Panajotović, Ministarstvo zdravlja, dr Vesna Pantić Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, prim. dr Jelena Gudelj iz Institut „Batut” i prof. dr Igor Jojić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Ideja je da agencija bude u direktnoj komunikaciji kako sa proizvođačima, tako i sa potrošačima. Osim toga, agencija će imati svoj sajt na kom će redovno objavljivati sve rezultate istraživanja i relevantne podatke. Za sada je predviđeno da će savet imati sedam naučnih odbora od kojih će svaki imati šest ili sedam stalnih članova i eksperte koji će biti pozivani po potrebi.
U Ministarstvu poljoprivrede, koje će biti nadležno za ovaj savet, kažu da je planirano da se on bavi, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji.
– Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane – objašnjavaju.
Sam proces osnivanja saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.
– Intenzivno se radi i na ovom pitanju – objašnjavaju u ministarstvu.
Osim naučnika, u radnoj grupi će biti i predstavnici potrošača. Već imenovani član je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
– Verujem da je poslednja informacija poljoprivredne inspekcije, u kojoj se kaže da je u prošloj godini sa tržišta povučeno oko 1000 tona nebezbedne hrane, bez navođenja imena proizvođača, poslednja praksa u nizu. To ne može biti taj izveštaj, on mora da bude dopunjen podacima o parametrima koji su korišćeni, šta je povučeno, iz kog razloga… – kaže Papović.
Na pitanje šta je alarmantno na tržištu i čemu će najpre posvetiti pažnja, on kaže da to još nije odlučeno, ali predlog će biti da se ispita prisustvo salmonele u piletini i jajima, aflatoksina u koštunjavom voću…
Nedavno je objavljeno da u Beogradu ima samo sedam poljoprivrednih inspektora koji kontrolišu namirnice biljnog porekla, a ako je takva situacija i u ostalim inspekcijskim službama, onda je stanje alarmantno. Papović smatra da bi hitna mera takođe bila da se poveća broj poljoprivrednih ispektora koji bi kontrolisani proizvode koji se nađu na tržištu.
Smatra se da su evropski potrošači među najzaštićenijima i najinformisanijim u svetu kad je reč o rizicima u prehrambenom lancu. Zasluga pripada Evropskoj agenciji za bezbednost hrane, koja u svakom trenutku može da pruži nezavisne naučne savete o rizicima povezanim sa hranom. EFSA daje savete i o postojećim i novim rizicima, a ovi saveti se uzimaju u obzir prilikom donošenja evropskih propisa u ovoj oblasti. Osnovana je 2002. godine, sa sedištem u Parmi u Italiji, i trenutno zapošljava 435 stručnjaka. Njome upravlja odbor koji se sastoji od 15 članova, koji deluju isključivo u javnom interesu i ne zastupaju vlade, organizacije ili industrijski sektor.
Foto: Cover-Images
