Svake godine po završetku letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova, poput žetve pšenice i kukuruza, na njivama u Srbiji ostaju ogromne količine biljnih ostataka. Umesto da se ti ostaci pravilno obrade, mnogi poljoprivrednici ih spaljuju. Ova praksa, iako zabranjena zakonom, i dalje je široko rasprostranjena.
Kako objašnjava Branislav Gulan, analitičar koji se ovom temom bavi već decenijama, problem paljenja strnjike nije ništa novo – o njemu se govorilo još pre pola veka, ali do danas nije nađeno rešenje. Iako su se na stručnim i naučnim skupovima često isticale negativne posledice, praksa je ostala ista. Godinama unazad brojke o spaljenim površinama i štetama se ponavljaju. Menjaju se samo usevi.
Razlog za ovu praksu je jednostavan – poljoprivrednici misle da je to najlakši i najjeftiniji način da očiste njive. Mnogi su i u zabludi da pepeo doprinosi plodnosti zemljišta. Međutim, brojni naučni dokazi i iskustvo pokazuju upravo suprotno – od paljenja žetvenih ostataka koristi nema, a šteta je ogromna i višestruka.
Kada se pali strnjika vatra uništava korisne mikroorganizme i životinje u zemljištu – uključujući kišne gliste, koje su ključne za stvaranje humusa.
U plamenu može da nestane i do tri tone humusa po hektaru. Umesto plodnog sloja, ostaje pepeo koji vetar i kiša brzo odnose. Plodnost zemljišta opada, neophodno je dodatno đubrenje – što opet povećava troškove i unos hemikalija.
– Spaljivanje žetvenih ostataka oslobađa velike količine ugljen-dioksida koji je ključni gas odgovoran za efekat staklene bašte. Takvo zagađenje direktno doprinosi klimatskim promenama, što se manifestuje sve češćim vremenskim nepogodama i ekstremima. Jednom rečju, šteta koju čovek pravi prirodi neminovno se vraća – objašnjava Gulan.
Zakon o zaštiti od požara izričito zabranjuje paljenje žetvenih ostataka na otvorenom. Za one koji ga krše predviđene su visoke kazne – za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara. Ako požar dovede do ugrožavanja života ili imovine primenjuju se i odredbe Krivičnog zakonika, što može uključivati zatvorsku kaznu.
Za razliku od paljenja, zaoravanje žetvenih ostataka donosi višestruke koristi. Ova praksa povećava rastresitost i vlagu zemljišta, čuva humus i obogaćuje zemljište prirodnim materijama. Biljke u narednoj sezoni imaju bolje uslove za rast, a zemljište se dugoročno obnavlja.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato