Trešnja je veoma skromna voćna vrsta prema zemljištu. Najveće prinose i najbolji kvalitet ploda trešnja postiže na dubokim, propusnim, rastresitim, umereno plodnim i ocednim ilovasto–peskovitim zemljištima.
Najpogodniji tipovi su gajnjače, aluvijalni nanosi, karbonatni černozemi i lakše smonice. Umereno laka zemljišta sa 60% gline i 40% peska joj odgovaraju, dok zemljišta sa više od 60 % gline nisu pogodna. Ne podnosi hladna, teška, zbijena i vlažna zemljišta i zaslana zemljišta. Ako se posadi na takvom zemljištu slabije rađa, osetljiva je na smolotočinu i mraz. Posle obilnih padavina može doći do zabarivanja, gušenja korena, sušenja i propadanje stabala.
Trešnja se može gajiti i na skeletnim i na peskovitim zemljištima uz dovoljno vode i primenu većih količina organskih đubriva.
Veoma je važno na kojoj su podlozi sorte trešnje kalemljene, pa tako podloga divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta. Podloga magriva podnosi suva, karbonatna i manje plodna zemljišta.
Što se tiče reakcije zemljišta, najviše joj odgovaraju zemljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Optimalna pH vrednost za trešnju je 5,5-7,5, mada se uspešno može gajiti i na pH>7 ukoliko je kalemljena na magrivu.
Za gajenje trešnje zemljište bi trebalo da sadrži najmanje 2% humusa, 7 mg P2O5 i 20 mg K2O u 100g vazdušno suvog zemljišta. Ona zemljišta koja sadrže više od 10% fiziološki aktivnog kreča nisu pogodna, jer može da se pojavi hloroza. Ako je kalemljena na divljoj trešnji i podlozi F 12/1 može podneti 5-10% aktivnog kreča, a ako se kalemi na magrivi podnosi 12-15% aktivnog kreča. Zemljišta koja imaju višak kreča mogu da sadrže manje količine bora.
Izvor: Milena Zafirović Stojanović, PSSS Požarevac
Foto: Free Images, Pixabay