Za postizanje visokog kvaliteta i prirodnih aroma domaćeg vina, od velikog je značaja nega i održavanje sudova za grožđe i vino. Iskusni vinogradari ističu da su za kvalitet vina uslovi čuvanja važni podjednako kao i kvalitet same sirovine, odnosno grožđa. Mnogi od njih smatraju da je ključ u tradicionalnoj istrajnosti i ustaljenim postupcima nege i održavanja zdravstveno-higijenske ispravnosti bačvi.
Onoliko koliko ima posla pri spravljanju vina, približno toliko ga ima i u redovnom održavanju sudova. Kada se bačva isprazni i ispere od taloga, prvo se pregleda njena unutrašnjost. To se najčešće čini pomoću baterijske lampe koja se provuče kroz otvor za vranj i žicom – držačem pokreće levo-desno, gore-dole, uz osmatranje unutrašnjosti. Ako se pregledom ustanovi da je sud čist, proverava se zadah iz bačve.
Najbrže utvrđivanje prisustva nepoželjnog mirisa u manjim bačvama je da se šakom snažno udari po otvoru za vranj, a potom pomiriše vazduh koji iz suda izlazi. Pošto je bilo kakav zadah iz suda nepoželjan, njegovo prisustvo se proverava i pre ponovne upotrebe bačve nakon dužeg stajanja. U čistu bačvu naspe se nekoliko litara zagrejanog vina, bačva se dobro provalja, a potom se degustira miris i ukus vina. Ako je u bačvi prisutan zadah, to će se odraziti na vino, pa je pre upotrebe potrebno sterilizovati sud.
Neprijatan zadah, koji označava i početak “obolevanja“ suda, javlja se u onim bačvama u kojima se ne uklanja redovno nahvatani vinski kamenac. U pukotinama između kamenca i duga bačvi dolazi do razvoja plesni, čiji miris duge upiju, bez obzira na to što je stres (kamenac) kasnije odstranjen. Kamenac iz unutrašnjosti bačve mora se redovno uklanjati.
U buradima manje zapremine streš se uklanja uz pomoć vranj-lanca. U većim bačvama sa vratancima naslage streša su veće, pa se uklanjaju pomoću čekića, čelične četke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumporišu.
Neprijatan zadah, koji označava i početak “oboljevanja“ suda, javlja se u onim bačvama u kojima se ne uklanja redovno vinski kamenac koji se vremenom nahvata. U pukotinama između kamenca i duga bačvi dolazi do razvoja plesni, čiji miris duge upijaju, bez obzira na to što se streš (kamenac) kasnije odstrani. Kamenac iz unutrašnjosti bačve mora se redovno uklanjati.
U buradima manje zapremine streš se uklanja uz pomoć vranj-lanca. U većim bačvama sa vratancima naslage streša su veće, pa se uklanjaju pomoću čekića, čelične četke i premazivanjem jednopostotnim rastvorom sumporne kiseline. Posle uklanjanja kamenca, sudovi se dobro isperu hladnom vodom, provetre i sumporišu.
Zdravu bačvu je najlakše održavati, zato se ne sme dozvoliti da u njoj dođe do razvoja bolesti. Redovne mere održavanja svakog otpražnjenog suda su: skidanje kamenca, pranje hladnom vodom uz valjanje buradi, ispiranje, provetravanje i sumporisanje. Ako se opran i sumporisan sud duže ne upotrebljava, sumporisanje bi trebalo ponavljati svakih 30-40 dana.
Za redovno održavanje bačvi najbolje je koristiti običnu ribaću četku i čistu hladnu vodu. Tada povremena sterilizacija bačvi protiv bakterija i nepoželjnog zadaha može da se svede samo na zaparivanje ili ispiranje vrelom vodom i sumporisanje.
Pravi podrumar neće dozvoliti da se u njegovim sudovima razvije buđ i da njene spore prodru u spojna mesta duga. Ipak, u starijim bačvama, vremenom dolazi do neprijatnog zadaha na plesan. U takvim slučajevima, u zavisnosti od starosti i dalje upotrebne vrednosti suda, podrumari ih “leče“ gašenjem živog kreča.
U težim slučajevima, bure se rastače, svaka duga se posebno sastruže, delimično nagori, a zatim ponovo sastavi. Upotrebljivost “izlečene“ buradi proverava se spomenutom metodom – sipanjem nekoliko litara zagrejanog vina.
Posebna je priča čišćenje bačvi od crvenih vina, kako bi se upotrebile za čuvanje belih. Da bi se sprečilo prelaženje ostataka bojenih materija iz crnih u bela vina, najveći deo ovih materija odstranjuje se prilikom uklanjanja streša. U bure se zatim stavlja krečno mleko i dobro se provalja. Posle ispiranja vodom, u buretu se mogu čuvati bela vina.
“Aktiviranje“ bačvi kako bi primile neki od pretoka, pred podrumare postavlja ne mali problem dobrog i sigurnog zaptivanja zazora i eventualnih pukotina, koje se često javlja u manje-više rasušenom drvetu. Ovaj problem je još prisutniji u bačvama sa pratancima, koja olakšavaju održavanje i proširuju njihove upotrebne namene, ali i povećavaju rizik od procurivanja i gubitka vina.
Uobičajeno je da se zaptivanje u svim slučajevima sa manje-više uspeha obavlja lojem i voskom. Ipak, dešavalo se da usled manje nepažljivosti ovakvo brtvilo nekad i popusti, što je u podrumare usadilo stalan oprez i budnost. Otuda je najbolje smesu za zaptivanje bačvi praviti od 60 grama goveđeg loja, isto toliko grama svinjske masti i 10 grama pčelinjeg voska. Ova smesa se otopi na laganoj vatri, a otopini se polako dodaje prosejan drveni pepeo.
Količina dodatog pepela je tolika da smesi nakon hlađenja omogući potrebnu gustinu i plastičnost, tako da može lagano da se gnječi. Nanošenjem na konusne rubove vratašaca, smesa postaje pravi hermetik, apsolutno siguran i nepropustan za vino. Utiskivanjem smese u eventualne pukotine i zazore na bačvi, dolazi do trajnog zaptivanja.
Izvor: kolibica.com
Foto: Pexels
