Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema.

Obradom zemljišta u datim agroekološkim uslovima uspostavlja se povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim kako bi se mnogi procesi u tlu nesmetano odvijali.

Koji će se načini održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količina padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja.

U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada, čista ledina ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje, zastiranje, gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd.

Međuredna obrada se vrši mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima. U poslednje vreme sve više se koriste bočne freze–pipalice.

Pomoću ovog načina održavanja zemljišta najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim.

Međutim, čista obrada ima i svoje nedostatke, odnosno, takva zemljišta vremenom gube strukturu pa ih je potrebno češće đubriti. Svake četvrte godine neophodno je đubrenje stajnjakom ili, još bolje, gajenje biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (najčešće su to grahorica, stočni grašak, lupina, soja).

Ovaj način održavanja zemljišta sastoji se od jesenjeg oranja i nekolko prašenja u toku vegetacije što se izvodi tanjiračama, setvospremačima, frezama, špartačima. Dubina jesenjeg oranja zavisi od tipa zemljišta i podloge na kojima su voćke kalemljene.

Održavanje zemljišta u vidu ledine se preporučuje na erozivnim terenima, u vlažnim područijima gde količine vodnog taloga prelazi 1000 mm ili su prisutni sistemi za navodnjavanje.

Gajenje povrtarskih supkultura je moguće u prve dve godine, dok zasad ne prorodi. Za potkulturu su pogodna zemljišta gde je izvršeno rigolovanje, odnosno, duboka obrada zemljišta. Najblje potkulture su leguminoze koje se okopavaju, poput pasulja, graška, soje, boranije, luka, bostana, krastavaca. Prednost ovih kultura je što obogaćuju zemljište azotom.

Kao supkultura se ne preporučuju: šećerna repa, suncokret, lucerka, kukuruz, krtolaste biljke.

Izvor: dipl. Ing. Dragoljub Glišić

Foto: Pixabay