Održivo upravljanje prirodnim resursima, naročito pašnjacima, ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, ekonomskoj stabilnosti ruralnih područja i smanjenju opasnosti od požara. Gajenje autohtonih rasa stoke, uz pravilno korišćenje i očuvanje pašnjaka, pruža značajne koristi, kako za zaštitu životne sredine, tako i za razvoj poljoprivrede.
Autohtone rase predstavljaju deo rešenja za očuvanje prirode.
Autohtone rase stoke, koje su se generacijama prilagođavale specifičnim klimatskim i terenskim uslovima, pokazale su se kao ključne u očuvanju pašnjaka. Ove rase, poput buše, balkanskog magarca ili karakačanske ovce, otporne su na nepovoljne uslove i manje zahtevne u pogledu ishrane. Njihovo uzgajanje ne samo da doprinosi očuvanju genetske raznovrsnosti, već i revitalizaciji ruralnih krajeva kroz proizvodnju visokokvalitetnih domaćih proizvoda.
Poseban značaj autohtonih rasa leži u njihovoj ulozi u sprečavanju degradacije zemljišta. Paša stoke omogućava prirodnu kontrolu vegetacije, čime se sprečava nagomilavanje zapaljive biomase – jednog od glavnih uzročnika požara.
Održivo korišćenje pašnjaka podrazumeva plansko upravljanje, prilagođeno nosivom kapacitetu zemljišta i sezonskim karakteristikama. Ovo uključuje:
* Rotacionu ispašu: Stoka se selektivno premešta s jednog područja na drugo kako bi se omogućila regeneracija vegetacije
* Uklanjanje invazivnih biljnih vrsta: Kontrolisana ispaša autohtonih rasa pomaže u eliminaciji biljaka koje sprečavaju rast korisne trave
* Uvođenje agroekoloških mera: Kombinovanje stočarstva sa šumarstvom i poljoprivredom dodatno smanjuje rizik od požara i doprinosi raznovrsnosti prihoda
Požari u ruralnim i planinskim područjima često nastaju zbog nakupljene suve vegetacije i neodržavanih površina. Aktivnosti poput paljenja korova ili nekontrolisanog rasta grmlja dodatno povećavaju rizik. Redovna ispaša autohtonih rasa stoke smanjuje količinu zapaljivih materijala na pašnjacima i uspostavlja prirodni balans u ekosistemu.
Kako bi se unapredilo gajenje autohtonih rasa i održivo korišćenje pašnjaka, neophodno je pružiti podršku ruralnim domaćinstvima kroz:
* Subvencije za uzgoj autohtonih rasa
* Obuku poljoprivrednika o održivom upravljanju pašnjacima
* Razvoj tržišta za proizvode od autohtonih rasa (meso, mlečni proizvodi, vuna)
Gajenje autohtonih rasa stoke i održivo upravljanje pašnjacima predstavljaju važan korak ka očuvanju prirodnih resursa i smanjenju rizika od požara. Kroz sinergiju između lokalnih zajednica, države i stručne javnosti, moguće je unaprediti ekološku i ekonomsku održivost ruralnih područja. Ovo je ne samo pitanje zaštite prirode, već i razvoja sela i očuvanja kulturnog nasleđa.
Izvor: Dipl. inž. Goran Popović/PSSS
Foto: Freepik, Agro TV