Ogroman izvozni potencijal srpske poljoprivrede

17

Srpska poljoprivreda je i proteklih godina pokazala da može da bude veoma značajan element održivog privrednog rasta, ali i daljeg rasta izvoza srpske ekonomije.

Agrar je pokazao svoje potencijale i tokom pandemije korona virusa. Naime, u prošloj godini ostvaren je izvoz od više od četiri milijarde dolara, dok prognoze pojedinih agroekonomista govore da bi on mogao da bude i znatno veći.

– Na osnovu raspoloživih kapaciteta i mogućnosti boljeg korišćenja rezultata naučno-tehnološkog progresa, istraženosti svetskog tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda objektivno je moguće proizvesti dovoljne količine kvalitetnih proizvoda za obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva, strateške rezerve i značajnih viškova za izvoz – kaže za biznis.rs agroekonomista dr Vojislav Stanković.

Projekcije za narednih 6-10 godina govore da bi Srbija mogla da napravi značajan iskorak u izvozu poljoprivrednih proizvoda.

Tako se procenjuje da bi Srbija mogla da izvozi oko milion tona pšenice sa orijentacijom na tržišta Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Alžira, Maroka, Egipta, i nekih zemalja Dalekog istoka (Kina) ukoliko bi se pronašle mogućnosti kompenzovanja transportnihn troškova.

Što se tiče kukuruza, potencijal je oko 4-5 miliona tona merkantilnog i oko 30.000 tona semenskog kukuruza. Moguća tržišta su Ukrajina i još neka od bivših republika Sovjetskog saveza, zatim Bugarska Rumunija i Kina.

Za suncokretovo seme i ulje potencijal je oko 200 hiljada tona, a tržišta su pre svega bivše jugoslovenske republike, zemlje Evrope, uključujući i Rusku Federaciju, dok je potencijal izvoza soje, semana i ulja oko 100 tona.

Interesantna je procena da bi se od izvoza prerađevina od duvana moglo prihodovati oko 500 miliona dolara u izvozu na evropskim tržištima, pre svega na tržištu Ruske Federacije.

Jedna od bolnih tačaka srpske poljoprivrede je stočarstvo i dugogodišnja tendencija smanjivanja stočnog fonda. I pored toga postoji potencijal za izvoz mesa.

Kada su u pitanju živa junad i juneće meso, izvozni potencijal se procenjuje na oko 50.000 tona na tržištima EU – Italije i Grčke, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Ruske Federacije i zemalja Srednjeg Istoka.

Potencijal izvoza živih ovaca je oko 5.000 tona sa orijentacijom na arapska tržišta i bliska arapska tržišta, dok je potencijal izvoza kvalitetnog jagnjećeg mesa oko 6.000 tona sa orijentacijom na tržišta na tržišta Italije, Grčke, Švajcarske i nekih zemalja Srednjeg Istoka.

Potencijal izvoza konzervisanog mesa procenjuje se na oko 40.000 tona i to pre svega na tržištima SAD (kuvana šunka i svinjsko meso u limenkama) i EU, Ruske Federacije i Ukrajine.

Voće, posebno smrznuto, poslednjih godina je bilo značajan izvozni adut srpskog agrara. Procene govore da bi od izvoza voća, povrća i prerađevina Srbija mogla da ostvaruje izvoz od oko 800 miliona dolara pre svega na tržištima EU (Nemačka, Austrija, Italija, Velika Britanija).

Isto tako, poslednjih godina vidljiv je napredak u segmentu proizvodnje vina u Srbiji. Tako procene govore da bi moglo da se izvozi i do 40.000 tona vina na tržišta pre svega Nemačke, SAD, Japana, Kanade…

Interesantna je i projekcija da bi od izvoza lekovitog bilja i šumskih plodova Srbija mogla da inkasira i do 100 miliona dolara, i to pre svega na tržištu SAD, ali i Austrije, Italije, Nemačke.

Isto tako, organska proizvodnja u Srbiji beleži kontinuirani rast, kako proizvodnje tako i izvoza. Procene govore da bi od izvoza proizvoda organske poljoprivrede mogao da se ostvari prihod od oko 100 miliona dolara. U prošloj godini, izvoz organskih proizvoda bio je vredan oko 37 miliona evra.

Kako je ukazao dr Vojislav Stanković, brži razvoj izvozno usmerene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije zahteva primenu koncepta održivog razvoja poljoprivrede, tehničko-tehnološku modernizaciju, unapređenje organizacije rada i ukupne organizovanosti ovih delatnosti, uključujući dugoročne i povoljne mere poljoprivredne politike.

Izvor: biznis.rs

Foto: Unsplash, Pixabay, Free Images


reklama