Optimalna temperatura gajenja povrća u zatvorenom prostoru

44

Biljke sa manjim potrebama za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićene bašte, a toploljubive vrste najbolje je gajiti u objektima sa grejanjem.

Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na grupu toploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva i dr.) za čiji je porast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni, zatim na grupu sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, šargarepa, peršun, cvekla, celer, grašak, spanać, salata) s optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni i na grupu sa manjim potrebama za toplotom (kupusnjače, rotkva, rotkvica, repa, ren), s optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.

Za sve vrste povrća u vreme nicanja, cvetanja, obrazovanja i zrenja plodova i semena potrebna je za tri do četiri stepena viša temperatura od navedenih.

Pri temperaturi većoj ili manjoj za sedam stepeni od optimalne, biljke zaustavljaju razvoj, a za oko 14 stepeni zaustavlja se i rast biljaka.

Povrće kojem je potrebno više toplote za rast i razvoj veoma je osetljivo prema niskim temperaturama. To povrće strada već na slabom mrazu od -0,5°C (krastavac, lubenica). Povrće koje se razvija na nižoj temperaturi dobro podnosi slabe mrazeve.

Za najveći broj vrsta temperatura zemljišta trebalo bi da je za tri-četir stepena niža od temperature vazduha.

Od potreba biljke za toplotom zavise vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjim potrebama za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićene bašte, a toploljubive vrste najbolje je gajiti u objektima sa grejanjem.

Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti, listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni.

Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.

Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.

Temperatura zemljišta trebalo bi da je za tri stepena viša danju, odnosno niža noću u odnosu na temperaturu vazduha. Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja u rastu biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Slične promene nastaju i pri prelasku iz sunčanog dana u oblačni (česta pojava u jesen), kad pri višoj temperaturi zemijišta koren biljke intenzivno diše, trošeći produkte fotosinteze, pa biljka strada zbog nedostatka hraniva. To dovodi do sušenja krajeva listova i zadržavanja rasta (posebno izraženo kod salate). Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg lli poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva.

Foto: Pixabay, Free Images


reklama