Mašinski prstenovi (MP) u suštini su samo organizacioni oblik međukomšijske saradnje, koja zauzima veće teritorije i ima jasne principe za obračun rada po unapred poznatim i dogovorenim cenama. MP su kao zadruge, i brinu se o razmeni informacija među potražnjom i ponudom usluga svojih članova. U mnogim zemljama MP već su nadgradili osnovnu ulogu i postali centralno mesto povezivanja i organizovanja rada poljoprivrednih proizvođača i izvan poljoprivrede (komunalne oblasti). Principijalno su prihodi iz rada u okviru MP oslobođeni od poreza na prihod i obično se organizacioni rad subvencioniše iz budžeta.
Udruženje pod nazivom „Mašinski prsten“ nastalo je polovinom 20. veka u, Nemačkoj. Posle velike teritorijalne ekspanzije u Bavarskoj, tokom sedamdesetih godina, ova organizaciona forma proširila se i u okolnim zemljama. Danas se koristi u 12 zemalja zapadne, srednje i severne Evrope, a funkcionišu i u Japanu i u zemljama američkog kontinenta.
U Nemačkoj se javljaju tri organizaciona oblika, od kojih najširu primenu ima mašinski prsten:
- Mašinske zajednice (Maschinengemeischaften), udruženi seljaci koji zajednički nabavljaju mašine, a pojedinačno ih koriste na svojim gazdinstvima;
- Mašinski prstenovi (Maschinenringen), kooperativne organizacije zasnovane na nabavci pojedinih mašina i razmeni obavljanja radnih operacija između gazdinstava na bazi plaćanja usluga;
- Preduzeća za obavljanje mašinskih usluga (Gewerbliche Lohnunternehmen), gde preduzetnik sam kupuje mašine i radi sa njima usluge.
U Nemačkoj je osnovano oko 300 MP kao udruženja, sa blizu 200.000 članova. Oko 36% gazdinstava je u okviru MP, koji obrađuju 45% poljoprivrednih površina Nemačke.
U Sloveniji su prvi MP formirani 1994. godine. Tehničku i organizacionu podršku MP davala je poljoprivredna savetodavna služba (Kmetijska savetovalna služba) koja se angažovala na uređenju pravnih osnova za rad MP. Ministarstvo poljoprivrede Slovenije (Ministarstvo za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano) je sufinansiralo osnivanje i rad MP. Mašinski prsteni u Sloveniji su organizovani kao zadruge fizičkih lica po zakonu o zadrugama. Ministarstvo poljoprivrede Slovenije subvencioniše organizacione troškove u iznosu 50%, ali max. 3.000 Eur/MP uz ispunjavanje minimalnih uslova (100 članova, 2,5 usluga mašinskih sati/ha polj. zemljišta po 1 članu). Na prihode iz usluga članovima u MP ne plaća se porez na prihod do visine 290 EUR/ha zemljišta u obradi, ali max. 20 ha. Na rad pravnim subjektima plaća se porez na prihod u visini 10% (kao dopunska delatnost po zakonu o poljoprivredi). Kod poreza na dodatnu vrednost (PDV) važe opšti uslovi za poljoprivredu.
Mala veličina poseda (u Srbiji najviše je porodičnih gazdinstava – 47%, koja koriste do 2 ha poljoprivrednog zemljišta), i relativno velika rasparčanost poseda jasno govore o nemogućnosti racionalnog korišćenja savremenih tehničkih sredstava, velikog učinka i visokog kvaliteta obavljanja radnih procesa.
Karakteristika koja bitno utiče na pojavu formiranja MP u Srbiji je učešće mehanizacije u troškovima proizvodnje. U zavisnosti od tehnološkog nivoa proizvodnje, učešće troškova primene mehanizacije u ukupnim troškovima iznosi 30-40% (u nekim slučajevima i 50%). Zbog toga je ekonomska opravdanost primene poljoprivrednih mašina jedan od glavnih argumenata za formiranje MP. Pri tome treba imati u vidu da su troškovi upotrebe poljoprivrednih mašina u Srbiji znatno veći nego u razvijenim zemljama Evrope, ne samo zbog nedovoljne iskorišćenosti mašina, nego i zbog njihove velike prosečne starosti, što za sobom povlači i povećanje troškova održavanja.
Pozitivan uticaj osnivanja MP u Srbiji može se prikazati kroz sledeće:
- Nisu potrebna novčana sredstva gazdinstva za nabavku nove mašine jer se koriste usluge MP;
- Ako već postoje obezbeđena novčana sredstva za nabavku nove mašine na gazdinstvu, mogu se preusmeriti u drugu investiciju jer će se koristiti usluge MP;
- Za radove na gazdinstvu moguće je koristiti savremene mašine velikog radnog učinka i visokog kvaliteta rada, a da veličina godišnjeg obima upotrebe na gazdinstvu ne bude ograničavajući faktor;
- Nije potrebno da se lica sa gazdinstva obučavaju za rad sa novom mašinom, jer uslugu obavlja stručno osposobljeno lice angažovano od strane MP;
- Nije potrebno izdvajati sredstva i prostor u okviru gazdinstva za smeštaj mašina;
- Nije potrebno starati se o nabavci pogonskog goriva, maziva i tehničkih tečnosti niti o održavanju mašina;
- Omogućava se jednostavnija promena u setvenoj strukturi gazdinstva tako što se izostavljanjem neke kulture iz setvene strukture neće smanjiti godišnji obim upotrebe mašine gazdinstva ili potpuno prestati potreba za tom mašinom, niti će uvođenje nove kulture biti uslovljeno eventualnom nabavkom nove mašine;
- Omogućava se jednostavnija primena novih tehnologija proizvodnje jer promena tehnologije ne mora da znači i promenu u sastavu mašinskog parka gazdinstva;
- Smanjuje se godišnji obim rada aktivnih članova na gazdinstvu što im omogućuje da to slobodno vreme upotrebe za druge, lakše aktivnosti, obrazovanje ili za odmor;
Da bi jedan MP „živeo“ i razvijao se, neophodno je obezbediti njegovo pozitivno poslovanje, što se pre svega postiže velikim angažovanjem mašina, odnosno ostvarenjem velikog godišnjeg obima rada mehanizacije MP. Međutim, ne sme se zanemariti uticaj čoveka. Nagomilana loša iskustva stvorila su nepoverenje seljaka prema svemu što je zajedničko. Zbog toga, pored neophodnosti da se odgovarajućim aktima jasno i precizno definišu poslovi i zadaci, prava i obaveze svih članova udruženja, veoma je važno da na čelu MP bude zaista stručan čovek, koji uživa ugled i poverenje svih članova udruženja.
Formiranje mašinskih prstena u R. Srbiji je oblik interesnog udruživanja od posebnog značaja za male poljoprivredne proizvođače. Odgovarajućim direktnim i indirektnim podsticajima od strane Ministarstva poljoprivrede omogućilo bi se brže i efikasnije formiranje mašinskih prstena, a time i povećanje njihove konkurentnost.
dr Miloš Pajić,
Poljoprivredni fakultet Zemun
Foto: Cover Images