Uzgajati povrće bez upotrebe sintetičkih hemijskih sredstava, a uz to i dobro zaraditi, prilika je koju ove godine nisu propustili domaćini u porodici Milinčić iz Mrmoša kod Aleksandrovca.
Kompanija „Meneks“ iz Kruševca je ove godine po prvi put u Srbiji organizovala kooperativu za uzgoj kornišona. I to ne bilo kakvog nego organskog.
Do sada su se dugo godina uspešno bavili voćarstvom, a sada ulaze i u proizvodnju povrća. Taj njihov ulazak u sličnu, ali ipak novu oblast među prvima su, kao kooperanti, iskoristili u porodici Momčila Milinčića iz sela Mrmoš kod Aleksandrovca.
– Mi ovo radimo četiri godine a od ove godine uzgajamo i organske kornišone. Volim iskušenja a lako smo se navikli na tu malu razliku od dve vrste proizvodnje u prskanju. Čak su i neki preparati za prihranu dosta jeftiniji. A moja deca sada mogu odmah da ga jedu kada ga uberu direktno sa struka – kazao je Momčilo u emisiji „Složno, uspešno!“ kanala Agro TV.
Ovaj poduhvat je izazvao veliko interesovanje i na početku a sada, sa okončanjem uspešne sezone koja se završava ovih dana, pokazalo se da će ono biti još veće. Organizator proizvodnje je kooperantima obezbedio i seme i sav neophodan repromaterijal, kao i potrošni materijal za tretiranje koji se koristi u organskoj proizvodnji.
– Pokazalo se da organska proizvodnja nije niti teška niti zahtevna. Ono što je drugima predstavljalo problem, suša i dugo vremena bez padavina, organskoj proizvodnji kornišona je pomoglo da bude malo tretiranja – kaže za AgroTV, Saša Rašković, inženjer zaštite bilja iz kompanije „Agro konsalting 037“ iz Aleksandrovca, koja je agrotehnički savetodavac u ovom poslu.
Konverzija, koja je obavezna sa prelaska iz klasičnog na organski uzgoj, je u ovom slučaju bila laka.
– Izabrali smo parcele na kojima u prethodne tri godine nije bilo proizvodnje sa hemijskim tretmanom, odnosno korišćenjem pesticida i đubriva. Kontrola proizvodnje i proces sertifikacije podrazumeva da može da dođe do skraćenja ukoliko za to ima uslova – objašnjava Rašković.
Milinčići u okviru svog istoimenog poljoprivrednog gazdinstva gaje i cveće i jagode.
– Kornišone smo ranije radili i na većoj površini ali smo smanjili na onoliko koliko može porodica da sama obradi. Ako morate da platite radnike nemate neku dobit – kaže Momčilo.
Da je potrebno dobro isplanirati i parcelu i potreban rad, potvrđuje i Saša Rašković.
– Dešava se da ljudi ugovore veće količine a onda nemaju dovoljno radnika da to na vreme oberu. Kornišon se otkupljuje i plaća po klasama i vrlo je bitno da li vi uspevate da dnevno uberete one najkraće koji ulaze u pravu, najskuplju klasu – napominje poljoprivredni konsultant.
Šta je potrebno da bi se imalo dobar rod i prva klasa? Na to pitanje Momčilo Milinčić ima prost odgovor.
– Samo slušati prave stručnjake i non-stop biti u kontaktu s njima– kaže ovaj domaćin.
Kada se tako radi, razlika u prinosima kornišona između organske i neorganske proizvodnje ne postoji.
– Nema ni razloga da bude drugačije jer i u ovo tehnologiji biljka dobija sve što joj je potrebno.
Razliku mogu samo da naprave neki specifični mikroklimatski uslovi, jer kod organske proizvodnje nema hemije koja može da da produženu zaštitu, nego se tretiranje mora vršiti na vreme i češće – ističe Rašković.
Momčilo kaže da uz dva napajanja, prihrana ide obavezno jednom dnevno a prskanje na svakih tri do pet dana. I tako kroz svih 120 dana, koliko traje sezona kornišona.
– To dosta i košta pa jedna trećina prihoda svakako ode na materijal i troškove. Sreća pa žica i stubovi mogu da se koriste dve ili tri godine – napominje ovaj povrtar.
Ali ovaj trošak se svakako isplati jer organska proizvodnja donosi i premiju, a ona je ove godine 50 odsto. To znači da na dva kilograma kornišona prve klase iz organskog uzgoja dobijete koliko na tri kilograma iz klasične proizvodnje. A cena je ove godine u otkupu klasično gajenih kornišona bila 100 dinara.
Ovakva cena isplati se i otkupljivaču, odnosno organizatoru proizvodnje koji otkupi sav rod, jer organski kornišon završi na tržištu Nemačke, Austrije, Francuske i Švajcarske.
Zbog toga se očekuje da će možda već sledeće sezone organizatori proizvodnje krenuti sa dugoročnim ugovaranjem io u Srbiji, pošto je potražnja u EU za ovim proizvodom toliko velika da se trenutno ni približno ne mogu dostići tražene količine.
Izvor: 24sedam, Agro TV
Foto: Agro TV
