Kada kažemo origano prve asocijacije su – Sredozemlje, Italija, pizza… Na sam pomen reči kao da već osećamo karakteristični miris i prepoznatljivu aromu ovog mediteranskog začina. Obogatiće našu trpezu, i dati neponovljiv šmek pastama, ali i jelima od mesa i povrća. U Srbiji, origano uglavnom kupujemo u marketima ili prodavnicama zdrave hrane, osušen, u plastičnoj ambalaži, što je prava šteta, jer svež origano ima neuporedivno jaču i izraženiju aromu, kao i brojna lekovita svojstva. Osim toga, ova čarobna biljka je veoma laka za uzgoj, i svako je može odnegovati za svoje potrebe – u saksiji ili bašti, i tako dobiti sopstveni izvor svežeg origana.
Origano je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae). Može se naći uglavnom po kamenitim terenima mediteranskog i submediteranskog pojasa, a godi joj toplota, suvo vreme i osunčane pozicije. Origano je sedativ, sekretolitik, karminativ, digestiv, stomahik, antiseptik, aromatizant, aperitiv, kao i blagi stimulant. Zbog sadržaja fenola, posebno timola, ima jaka antiseptična svojstva, pa smiruje upale u želudačno-crevnom sistemu, a pogodan je i za grgljanje i ispiranje kod upale sluzokože. Blagotvoran je protiv grčeva, deluje umirujuće, pomaže kod oslobađanja gasova, podstiče znojenje, kao i izbacivanje sluzi iz disajnih organa. Pojačava i stimuliše rad stomaka. Osim lekovitog dejstva na ljudski organizam, treba napomenuti da je origano veoma dobro gajiti u bašti, uz druge biljke, jer je prirodni repelent insekata koji napadaju grašak i brokoli.
Sadni materijal za origano je seme, pelcer ili već iznikle mladice. Ukoliko imate seme, posadite ga pri kraju zime. Nema potrebe da semenke zatrpavate zemljom, prosto ih zalijte vodom i prekrijte plastičnom kesom. Smestite saksiju na sunčano mesto, a za 7-8 dana, semenke će proklijati. Kada biljčice narastu između 10 i 15 cm, vreme je da se presade, na stalno mesto u bašti ili u saksiju.
Za uzgoj origana u stanu, potrebna vam je saksija prečnika oko 20 cm. Zemlja treba da bude obična zemlja za cveće, sa dodatkom iseckane ljuske jajeta, a može se dodati i pesak ili perlit. Neophodna je dobra drenaža. Pri sadnji treba obratiti pažnju na to da li je samo koren u zemlji, jer stabljika počinje da truli ukoliko se i ona delimično zakopa. Idelna temperatura preko dana je 18 – 21 stepen, a noću 13 – 16 stepeni. S obzirom na podneblje odakle potiče, ne treba ni spominjati da je preko zime origano neophodno uneti unutra. Origano u saksiji je mnogo osetljiviji na mraz od onoga koji se gaji na stalnom mestu.
Ukoliko kupujete već odgojenu mladu biljku, povedite računa da bude zdrava. Najsigurniji način (osim opšteg dobrog stanja) je da pogledate dno saksije. Zdrava i snažna biljka pušta koren kroz rupe na saksiji, što je znak da je vreme za presađivanje i prelazak u veći hranidbeni prostor. Osim ovoga, lišće treba da ima finu, čistu zelenu boju, bez smeđih i žutih mrlja i pega.
Nega origana u saksiji je laka. Najbolje je postaviti saksiju na južni prozor, kako bi dobio što više sunčeve svetlosti. Biljke treba da budu udaljene 10-15 cm jedna od druge. Kako je u pitanju biljka suvog podneblja, važno je ne preterati sa zalivanjem. Voda se dodaje tek toliko da supstrat bude vlažan. Sve do oktobra potrebno je jednom u dve nedelje dodavati biljkama tečno đubrivo za aromatične zelene biljke. Origano možete povremeno i podrezati, kako bi provocirali rast novog lišća. Ukoliko ga gajite za ishranu, cvetovi se skidaju čim počnu da cvetaju. Tako će lišće imati bolji i izraženiji ukus, a biljka duži životni vek.
U saksiji sa origanom možete gajiti i druge začinske biljke. Odlično se slaže sa žalfijom, majčinom dušicom, lavandom i lovorom, pošto imaju slične prohteve kada je u pitanju sunčeva svetlost i količina vode.
Foto: Pixabay