Proizvođači bobičastog voća u Republici Srpskoj konačno su stali na noge posle nekoliko propalih sezona, a maline i kupine ove godine donele su im dobru zaradu, s obzirom na to da bi cena “crvenog zlata” mogla da dostigne sedam, a “crnog” rekordne četiri konvertibilne marke.
Prolećne sorte maline su već uveliko u hladnjačama, a proizvođači polako počinju da beru i jesenju polku. Iako je suša uticala na smanjenje roda, kvalitet voća je, tvrde proizvođači, odličan.
Predsednik Udruženja malinara Bratunca, Srebrenice i Milića “Vilamet” Ljubiša Alempić rekao je za “Glas Srpske” da je otkupna cena bobičastog voća van svih očekivanja.
– Cena je izuzetno visoka i neuporediva u odnosu na cenu proteklih godina kada smo imali više štete nego koristi. Otkupna cena maline kretaće se između 6,5 i 7 KM. Imajući u vidu da je i u Srbiji cena 7 KM, ništa manje ne očekujemo ni mi – rekao je Alempić, dodavši da je ubrao oko 2,5 tona maline.
On je kazao da je u toku berba kupine, koje ima oko 15 tona i koja je ove godine takođe nadmašila sva očekivanja.
– Kupina je veoma kvalitetna, a cena sigurno neće biti niža od 4 KM, što je rekordno, ne pamtimo da je bila tolika – kazao je Alempić i dodao da otkupna cena kupine u Ljuboviji već dostiže oko 5 KM.
Iako još pomalo kalkulišu oko konačne cene, i hladnjačari su spremni da plate kvalitetan rod.
Vlasnik hladnjače “Agro dr” Petko Rankić rekao je da je do sada otkupio oko 1.000 tona maline.
– Godina nije bila rodna, ali ima kvalitetne maline. Čekamo i ovu jesenju sortu. Još se taktizira oko cene, ali sigurno da nećemo plaćati ispod 6 KM po kilogramu. Niko nije očekivao toliku cenu, ali tako je kako je – kazao je Rankić.
Firma “Orange plus” iz Kiseljaka nudila je prošlog meseca 6,82 KM za kilogram “crvenog zlata”.
Po svemu sudeći, ovo bi mogla da bude jedna od najboljih godina za proizvođače maline jer ni u vreme najveće ekspanzije podizanja malinjaka cena nije prelazila 4 KM, a najniža je bila 1,5 KM pre nekoliko godina, kada je većina roda završila na smetlištu.
S obzirom na to da je ovogodišnji rod maline i kupine nešto lošiji u odnosu na prethodne godine, u mnogim zasadima nije bilo potrebe za angažovanjem sezonskih radnika. Tamo gde su porodice višečlane, sočne plodove uspevali su sami da oberu, bez dodatne radne snage.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Pixabay, Unsplash