Proizvođačima mleka nikako da krene nabolje. Većina sada opstaje zahvaljujući kreditima, ali je pitanje dokle će biti tako jer, osim što im ne odgovara otkupna cena mleka od 38 dinara, suočavaju se i s posledicama prošlogodišnje suše.
Mnogi farmeri kubure s hranom za goveda koje nema dovoljno pa im i to predstavlja opterećenje više jer u nedostatku viška novca, dodatno se kreditno zadužuju da bi kupili lucerku, dok silaže manje-više svi imaju.
Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski kaže da bi otkupna cena litra mleka trebalo da bude od 43 dinara naviše, ali za tu povišicu prerađivači neće ni da čuju.
– Na velikim smo gubicima jer većina mlekara plaća litar 30 dinara, ugledajući se na cenu te namirnice na evropskom tržištu, gde je otkup mleka pojefinio od kada je EU uvela sankcije Rusiji i zabranila izvoz mleka u Rusiju.
Po rečima Sanje Bugarski, zbivanje na inotržištu loše utiču i na domaće mlekarstvo, ali našem mlekarstvu škodi i to što ima dosta uvoznih mlečnih proizvoda iz EU, i što domaći konditori uvoze mleko u prahu daleko jeftinije od našeg. Uz to, srpski stočari nemaju pravih povlastica, kao što to imaju farmeri u EU, gde, između ostalog, stočari dobijaju podsticaj u gorivu, takozvani zeleni dizel, koji je potreban i ovdašnjim stočarima.
– Očekuje se da će zbog niže otkupne cena mleka u EU, ali i ostalog, farmeri početi da odustaju od govedarstva i da, pogotovo oni s desetak krava, od mlekarstva dignu ruke. U Hrvatskoj je posle uvođenja sankcija Rusiji, cena mleka drastično pala pa je oko 2.000 farmi zatvoreno – kaže Sanja Bugarski, navodeći da je lane Srbija imala 250.000 umatičenih krava. – To su one u legalnim tokovima, s pedigreom. Ali imamo i one koje nisu umatičene, a čije se mleko i sir prodaju po pijacama i od kuća.
Kad već Asocijacija proizvođača mleka ne može da utiče na cenu mleka u Evropi, predsednica navodi da će pokušati da, s druge strane, zaštite farmere.
– U nameri da farmerima bude bolje, između ostalog, predložili smo izmene Zakona o stočarstvu koji će biti u aprilu u srpskom parlamentu, a tokom ove godine pred poslanicima naći će se i izmene Zakona o veterini, čije sadašnje odredbe su više prilagođene veterinarima nego stočarima.
Po rečima predsednice Centralne asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini, promene u regulativi o stočarstvu vezane su za poslove koje sada radi brojna administracija raspoređena u stručnim službama po kancelarijama.
– Stručne službe neće biti ukinute, ali će prebrojavanje grla, vođenje evidencije o kvalitetu mleka, osemenjavanju, telenju… voditi farmeri, asocijacije i udruženja, daleko jeftinije od sadašnjeg cenovnika po kojem rade stručne službe, uzimajući čak polovinu iznosa subvencije od 25.000 dinara koju stočari dobijaju od države po umatičenom grlu krave. Izmene Zakona o stočarstvu treba da donesu i da osemenjavanje ubuduće rade farmeri uz prethodnu obuku – navodi Sanja Bugarski.
Ona kaže da bi za mesec dana farmerima na kućnu adresu trebalo da stigne flajer u kojem će biti precizno obavešteni o tome koje usluge mogu naplaćivati veterinarske stanice i po kojoj ceni.
– U slučaju odstupanja od cenovnika, farmerima će biti na usluzi broj telefona i adresa e-pošte za prijavu nepravilnosti. U takvim primerima na lice mesta uz Veterinarsku inspekciju ići će i Finansijska inspekcija – istakla je Sanja Bugarski.
Nacionalne mere u stočarstvu za sada se ogledaju u podsticajima samo farmerima sa stadom do 20 krava, koji, kako kaže Sanja Bugarski, mogu za sve da apliciraju.
– Farmeri s više od 20 krava moći će da konkurišu za novac kod IPARD-a, ali im na tom putu stoje brojni uslovi, od kojih je jedan da imaju legalizovane objekte, što predstavlja veliki problem jer taj uslov retko koji farmer ispunjava – kaže ona.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
